Крагујевчани су их звали „наши анђели“

Обележавање 106. годишњице од смрти др Елизабет Рос и осталих чланица британске санитетске мисије, које су изгубиле живот у Првом светском рату помажући рањеним и болесним војницима у Крагујевцу, почело је свечаним пријемом у згради Градске управе коме су присуствовали представници Амбасаде Велике Британије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, Црвеног крста Србије, Универзитета, Шумадијског управног округа и Града Крагујевца. У име града Крагујевца, присутне је поздравио Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града, који је подсетио на пожртвованост др Елизабет Рос и чланица британске лекарске мисије, које су у јеку епидемији тифуса одлучиле да дођу у Крагујевац.

Британска лекарска мисија и докторка Елизабет Рос дали су оно највредније што једна особа може да да, жртвовала је свој живот за спас живота наших суграђана. Мислим да тек ове године када смо погођени пандемијом корона вируса и када су у нашу земљу долазили кинески лекари да помажу нашим стручњацима, и који су богу хвала, имали срећу да се врате живи и здрави у своју земљу, схватамо прави значај британске лекарске мисије. Те жене, нажалост, нису имале срећу да се врате у своју земљу живе и здраве, положиле су овде животе зато што су желеле да спасу животе наших суграђана и на томе им је град Крагујевац неизмерно захвалан – рекао је Петрашиновић.

Једна улица у Крагујевцу као и омладинска теренска јединица Црвеног крста Крагујевац носе име др Елизабет Рос, у знак великог поштовања које овај град има према британској докторки.

Изасланик одбране Амбасаде Велике Британије, Ник Илић истакао је да је Елизабет Рос је била једна од 400 доктора и медицинских радника из Велике Британије и Ирске који су се добровољно пријавили да дођу и помогну Србији. Они су у нашем народу видели нешто што су већ носили у себи, велику љубав према слободи.

Они су се пријавили да помогну нашем народу на западном фронту, али су таква времена била да  је Министарство здравља рекло да седе код куће и чекају. Они нису хтели да чекају. Елизабет Рос је рођена у Шкотској. Она је била једна од првих жена која је завршила медицински факултет у Глазгову. Дошла је у Србију у јануару 1915. године, у Крагујевац. Знала је где долази. У Војној болници у Крагујевцу, према записима др Вилијама Хантера, половина људи није преживела тифус – рекао је Ник Илић.

Крагујевац, као највећи медицински центар, на тежишним правцима борбених дејстава српске војске у овом делу Србије, имао је кључну улогу не само у збрињавању рањеника и болесника већ пре свега у борби против епидемије све три врсте тифуса која су с краја 1914. и у првим месецима 1915. харале Србијом. У новооснованој Војној болници, без довољно кревета, постељина, средстава за дезинфекцију, без довољно лекова и лекарских инстумената, без довољног броја лекара и болничара, било је изузетно тешко организовати збрињавање и лечење

Због чега су они дошли овде да помогну српски народ? Они су, у ствари, били задивљени великом борбом и великом жртвом коју је српски народ током Великог рата дао да би сачувао своју слободу и да би сачувао своје животе. Био је сатиран не само од немилосрдног непријатеља, већ и од болести. И тако нападнут са свих страна, сатеран, и приморан да нестане, српски народ је ипак нашао снаге, и у таквој ситуацији, да се бори и да преживи. Задивљени том борбом, из читавог света, дошле су медицинске мисије, да помогну српском народу – објашњава проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије

Управо данас у време пандемије, као и тада, у време Великог рата, потврђује се колико је међународна солидарност и узајамно поштовање потребно.

Наше хероине, Крагујевчани су звали „наши анђели“. Данас су наши анђели сви хумани људи у свету. И данас се, као и тада, показује колико је потребно заједништво, узајамност, поверење, пружена рука подршке, када је на сцени светска пандемија изазвана корона вирусом. И данас је дан када не само ми као град Крагујевац, већ читава наша земља треба да каже хвала свим нашим лекарима и медицинским сестрама који су положили своје животе за борбу и за опстанак, за људско достојанство и будућност свих нас. Онолико колико ценимо себе, колико ценимо пружену савезничку руку, и хумане санитетске мисије, колико ценимо своју прошлост, толики нам је залог за будућност – рекла је др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.

Након свечаног пријема, одржан је помен и положени су венци на Варошком гробљу, на мести где почивају „крагујевачке хероине“.