Градоначелник Дашић учесник другог округлог стола у оквиру кампање „Месец парафискала“

Кампању Месец парафискала покренули су Partner Solutions, КПМГ, НАЛЕД и Институт Михајло Пупин у оквиру Пројекта за реформу непореских прихода који финансира Америчка агенција за међународни развој УСАИД. У оквиру те кампање, данас је у Београду одржан други округли сто, у чијем је раду поред представника НАЛЕД – а и Министарства финансија учествовао Никола Дашић градоначелник Крагујевца.

Партнери на пројекту желе кампањом да покрену дијалог о унапређењу система наплате непореских дажбина, јер је анализа, којом је обухваћено 15 општина и градова, међу којима је и Крагујевац показала да је реформа у овој области неопходна како би привреда и грађани знали које намете и зашто плаћају. Истоврмено, и Министарство финансија имало би бољу контролу над корисницима јавних средстава односно прихода које оставрују, истакао је у уводној речи градоначелник Крагујевца Никола Дашић.

За сваку је похвалу, што је грађанима и привреди упућен позив да номинују таксе, накнаде и друге непореске дажбине које их највише оптерећују. Само дијалогом могуће је унапредити систем наплате непореских дажбина. Имајући у виду различите праксе у погледу броја тарифних линија и висине прописаних такси, сматрам да је неопходно њихово уједначавање на нивоу Републике. Једно од решења је и прописивање распона висине такси у оквиру којег би се градови и општине кретале. Израдом јавног Регистра непореских дажбина привреда и грађани би знали шта, зашто и колико плаћају, истакао је Дашић.

Примера ради просечан износ таксе за захтев, молбу, предлог или пријаву износи 173 РСД. У Руми је рецимо 20, у Крагујевцу, Белој Паланци, Неготину и Књажевцу 200, а у општини Ада 300 динара. Анализа је показала да се према областима значајно разликује и број тарифних редова. Рума има 10, Крагујевац 53, а Књажевац 144. Ипак, не постоји веза између прописаних непореских дажбина односно броја такси, њихове висине и висине наплаћених прихода. Локалне амдинистративне таксе у корист града учествују са око 0,1 посто у укупним приходима града Крагујевца. У 2019. години, рецимо, приход по глави становника у Крагујевцу је био 36 динара што је далеко од просека који износио 56 динара или прихода у Новом Саду, где је те године забележено 196 динара.

Искуство показује да стварно постоји шароликост.  Ми овде говоримо о великом броју локалних самоуправа, а узорак који имамо је релативно мали, нагласио је Драган Демировић из Министарства финансија. Мора да се сагледа целина тог проблема, колико сваки од тих прихода има интереса за сваку од локалних самоуправа и дефинисати проблеми.  Кад све то заједно претресемо онда ћемо видети колико реално има тих такси за чијом наплатом постоји интерес, а колико тих такси заправо постоји само на папиру.

Значај уређивања ових поступака је јако велики и за привреду и за грађане и свима нам је циљ један транспарентан што једноставнији систем, закључио је Демировић, који ће давати довољно прихода, а опет бити у тој мери ефикасан да не смета ни привреди, ни грађанима у остваривању њихових интереса.