У оквиру посете Крагујевцу, министарка трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије, Татјана Матић, обишла је простор Војно-техничког завода и Кућу Ђуре Јакшића у којој је представљен пројекат Балканске винске мреже. Пре обиласка Војно-техничког завода, министарка Матић се сусрела са градоначелником Крагујевца, Николом Дашићем и члановима његовог тима, а на овом пријему разговарало се о стратешком развоју туризма у Крагујевцу и будућим пројектима.
Разговарали смо о многим пројектима, али и о потенцијалима које пружа град Крагујевац. Обишли смо простор Војно-техничког завода. Чињеница је да је то старо срце Крагујевца које ми треба да пробудимо. То је огроман потенцијал, јер овакав комплекс не постоји на простору, одавде па до Немачке, и то је нешто чиме би Крагујевац могао озбиљно да конкурише као туристичка дестинација – казао је Дашић.
Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација истакла је да је ово министарство у периоду од 2015-2021. године уложило око 61,9 милиона динара у различите инфраструктурне пројекте у Крагујевцу.
Подржали смо реконструкцију Дечјег одмаралишта на Копаонику, сређивање језера Бубањ, многобројне манифестације и промотивне активности, као што је „Арсенал фест“ који ће се ускоро одржати и који има ту част да отвори сезону, после скоро годину и по дана неодржавања оваквих догађаја. Ово што сам видела данас на простору Кнежевог арсенала, могу да кажем да је за мене једно велико откровење. Сматрам да Крагујевац поседује невероватну туристичку дестинацију и ресорно министарство ће пружити пуну подршку у сваком смислу да тај простор добије адекватну употребну вредност, да се реновира. У Србији таквог локалитета нема, таквог простора са таквим објектима. Мислим да је то скривено благо које Крагујевац мора да искористи – рекла је министарка Матић.
Министарство даје пуну подршку Балканској винској мрежи зато што она даје један додатни импут и охрабрење за развој регионалног заједничког тржишта.  Читав Балкан, када би се ујединио у овој причи, могао би да буде чпета винска регија у свету.
Када смо пре четири године почели да развијамо овај концепт Балканске винске мреже, покушали смо да читав Балкан позиционирамо као винску регију. У овом тренутком, мрежом је обухваћена територија Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Албаније. Највећи део мреже чине удружења винара, они чине око 80%, док преосталих 20% чине организације за подршку, попут наше, регионалне развојне агенције и невладине организације које подржавају техничко функционисање саме мреже и осмишљавају програме и пројекте – каже Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља.
Постоје бројни изазови на том путу. Један од њих је унапређење тржишта радне снаге, пре свега квалификоване и у том смислу планирана је сарадња са образовним институцијама и тржиштем рада. Друга област везана је развој сарадње са носиоцима знања, представницима из области науке и технологије, па је могућа регионална размена ресурса. Трећа област је Балканска винска тура и то је нешто што најбрже може да се реализује. Налазимо се у првој фази, мапирања потенцијалних рута како бисмо већ у наредној фази ушли у изградњу самог туристичког производа.