Обележено 80 година од саветовања у селу Дулене

Тематском изложбом „Дулене 1941 – претеча Столицама“ у организацији Градског одбора СУБНОР – а Крагујевац, обележено је 80 година од саветовања команданата партизанских одреда Србије,  десет дана пре саветовања у Столицама.

Дуленско саветовање, према речима Жељка Зиројевића председника ГО СУБНОР - а Крагујевац, утрло је пут револуцији и револуционарној пракси. Мало је познато да је овде, а не у Столицама, изнедрена прва партизанска заклетва. Ту је Крагујевачки партизански одред, предвођен Рајом Недељковићем, Милојем Симовићем и Тозом Драговићем, положио заклетву коју је читао Владимир Дедијер. Ово саветовање 80 година после, трајање је једног народа, његове бити и трајање слободе, казао је Зиројевић. Том приликом он је председнику СУБНОР – а Србије генералу Видосаву Ковачевићу уручио на чување заставу Прве пролетерске бригаде , чији је део био и Трећи крагујевачки партизански батаљон.

У име града присутнима се обратио Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града који се захвалио члановима СУБНОР - а што сваког дана и на сваком кораку активно негују и чувају сећање на антифашистичку борбу. Велико хвала свим борцима који су у тој борби положили своје животе. Њихова светиња била је наша застава, за коју је наш председник Александар Вучић рекао да је застава мира, застава која обједињује. Зато је цена жртве коју су дали наши борци немерљива. На нама као њиховим потомцима је да стално негујемо културу антифашистичког сећања. Због тога је и наша и ваша мисија и оних који ће доћи после нас, да се свакога дана изнова сећамо и помињемо те јунаке, да свакога дана васпитавамо нашу децу на узорима које су они постигли у борбама за ослобођење земље. Ако се будемо свакога дана на оваквим и другим скуповима сећали антифашистичке борбе и тих јунака, ако као народ будемо јединствени у тој борби, ако увек будемо имали разумевања за оног ко је поред нас, за његово другачије мишљење, другачије схватање, ми ћемо сви заједно моћи да тежимо једном циљу - ка слободној, независној, самосталној и јакој Србији. Само на тај начин ни сећање на те борце неће избледети – поручио је Петрашиновић.

Изложбу је отворио Миодраг Капор државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања, који је поред осталог рекао да ова изложба представља проширивање наших сазнања. Да видимо у тој борби југословенских народа, која је недвосмислено јасно антифашистичка, добра и позитивна, које је место и улога српског народа. Намeрно одвајам Србију и српски народ, јер Србија данас има један другачији однос према култури сећања и неговању традиције. У задњих седам - осам година однос комплетне државе према овом питању је значајно промењен. Пре пет - шест година донели смо државни програм обележавања свих годишњица Народно осолободилачких ратова Србије, пре три године донели смо нови закон о ратним меморијалима, прошле године смо донели закон о борцима. Имамо оквир у коме можемо да делујемо и да се посветимо неговању традиције. Драго ми је да је овде једно од тих места у мозаику српског учешћа у антифашистичкој борби народа и народности Југославије. Српски народ заслужује да му се ода признање како треба, а имена бораца да остану трајно у сећању. Ми смо само једна генерација која има озбиљан задатак да оно што су наши преци урадили јуче пренесмо потомцима и зато је важно да ову изложбу погледа што већи број омладинаца и ђака, нагласио је Капор.