Јачање циркуларне економије у Србији – нордијска искуства

У Крагујевцу је у организацији Нордијске пословне алијансе и НАЛЕД – а, у сарадњи са Привредном комором Србије и Регионалном привредном комором Шумадијског и Поморавског управног округа, под покровитељством Нордијског савета министара, одржана конференција Јачање циркуларне економије у Србији – нордијска искуства.

Крагујевац је други од четири града у Србији у којима се у циљу подизања свести кључних локалних партнера о важности циркуларне економије, доношења предлога о наставку спровођења принципа циркуларне економије у Србији али и преношења нордијских искустава и знања, одржава ова конференција.

У име града учеснике конференције поздравио је Ивица Момчиловић, заменик градоначелника. Иновације које примењују нордијске земље, инспирација су многим земљама да покрену процес циркуларне економије и подигну квалитет живота у својим срединама. Осим иновација, потребна нам је коорпоративна и грађанска одговорност у процесу преласка на обновљиву економију. Циркуларна економија је систем у коме учествују сви, од државе, великих произвођача до мале привреде и грађана. Свако у овом процесу има своју улогу.

Третман отпада није само питање буџета, администрације, политичке воље, већ у овом процесу мора да партиципира цела заједница. Наша је обавеза према новим генерацијама да мењамо навике и размишљања, рекао је Момчиловић у уводном обраћању. Он је истакао да је у Крагујевцу пре неколико година на простору од 10 000 квадрата отворен најсавременији Рециклажни центар на подручју централне Србије.У протекле четири године средствима Буџетског фонда за енергетску ефикасност ресорног министарства у износу од 180 милиона динара енергетски су санирани објекти четири основне школе, а ове године отворена је и прва еколошка јавна гаража.

У оквиру пројекта ''Чиста Србија'', Крагујевац ће коначно решити проблем депоније и одвожења смећа и проблем пречишћавања отпадних вода, поред осталих великих пројеката. Нова паметна развојна стратегија за будућност има покретачку снагу и реализује се кроз нове инвестиције, чиме се повећава животни стандард и задовољство грађана, поручио је Момчиловић.

Биљана Илић Стошић начелница Шумадијског управног округа је рекла да природни ресурси нису неограничени и да су данас веома угрожени. Циркуларна економија поред финансијских бенефита пружа онај најважнији који новцем не може да се плати а то је заштита животне средине. Рециклажни центар у Крагујевцу годишње рециклира и достави оператерима око 920 тона сировине односно ресурса који се даље обрађују, објаснила је Илић Стошић.

Намера амбасада нордијских земаља је да подрже Србију у наставку спровођења принципа циркуларне економије, поделе искуства својих земаља и подигну свест локалних партнера о важности и користима примене циркуларне економије која утиче на сваког појединца и на друштво у целини.

Поред заштите животне средине, подизања свести о управљању отпадом, циркуларна економија се тиче сваког потрошача, компаније, свих природних ресурса а истовремено је пословна прилика јер нема отпада. Оно што је отпад за једну врсту индустрије за другу је сировина, рекао је Ким Лахдевирт, амбасадор Финске. Финска је пре пет година направила мапу пута за циркуларну економију и свакога дана је примењујемо али с друге стране веома је битна сарадња са партнерима и државама који на сличан начин треба да је примењују. Србија је основала хаб за циркуларну економију а у изради је и Национални акциони план за циркуларну економију. Конфереција се одржава, између осталог, и ради проналажења партнера за увођење и имплементацију и да у целом процесу делујемо јер се тиче свих нас.

Заменик амбасадора Шведске, Александар Пејр Дотри је рекао да сваки отпад може да се трансформише у ресурс зато циркуларна економија ствара могућност успостављања велике индустрије. Полазна тачка је правилна сепарација отпада и основно полазиште да на то не посматрамо као на трошак већ као на могућност остваривања прихода. У Шведској градски превоз углавном користи гориво направљено од отпадака хране које сакупљају грађани, објаснио је Дотри, заменик амбасадора Шведске. Шведска је један од највећих донатора Србији за унапређење и заштиту животне средине.

На завршној конференцији у октобру биће представљени закључци и предлози за следећи корак у спровођењу принципа циркуларне економије у Србији.