На међународној конференцији хемоинформатике и биоинформатике на Факултету инжењерских наука биће представљено 114 научних радова, домаћих и страних истраживача који ће бити објављени и доступни научницима широм света.
Организатор скупа је најмлађа научна институција Универзитета у Крагујевцу, основана пре две године - Институт за информационе технологије, уз подршку Природно математичког факултета и Факултета инжењерских наука, а под покровитељством Универзитета у Крагујевцу, града Крагујевца и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Осим Института за интердисциплинарна истраживања у Београду, не постоји институт који обједињује више поља и то кроз примену информационих технологија у природно-математичким, техничко-технолошким, медицинским, биотехничким, друштвеним наукама. О оправданости оснивања и успешности рада Института у протекле две године управо сведочи организовање ове конференције, казао је проф. Ивица Радовић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Министарство, кроз стратегију научно-технолошког развоја Републике Србије од 2021-2025. чији је мото „моћ знања“, препознаје знање и иновације као поуздан темељ за будући економски напредак и раст стандарда грађана и развој образовања, очувања здравља, безбедности и националног идентитета у Републици Србији. Основни смисао и садржај данашње конференције, као и делатност укупне академске заједнице је у повећању и размени знања, идеја и информација међу људима широм света, због чега ми је част што данас присуствујем овом скупу у Крагујевцу, за који се надам да ће следећи пут бити организован у Центру изврсности, поручио је Радовић.
Оснивањем Института за информационе технологије у оквирима Универзитета у Крагујевцу, направљен је институционални оквир за све амбициозне научнике, којима ће бити пружена шанса да се у својој земљи баве истраживањима, у корак са светским трендовима и у областима својих интересовања, казао је Ивица Момчиловић, заменик градоначелника у свом обраћању учесницима конференције. Оснивање Института, многим научницима, који данас живе и раде у Крагујевцу, мотив је да остану у свом граду и својој земљи. Влада Републике Србије и Универзитет у Крагујевцу су на овај начин показали интересовање и бригу за оне који треба да буду један од стубова развоја друштва и узор новим генерацијама. Крагујевчани су већ постигли запажене резултате у области биоинжењеринга и поносан сам, казао је Момичиловић, што данас, у Крагујевцу, можемо да разговарамо о темама, које представљају будућност и правац развоја више научних дисциплина.
Поред пандемије покушавамо да окупимо научнике из одређених области, презентујемо резултате, а пре свега да Универзитет у Крагујевцу покаже оно што наши истраживачи раде, паралелно са доприносима истраживача у целом свету, казао је ректор Универзитета, проф. др Ненад Филиповић. Нимало незаостајемо са истраживањима, али немамо довољно средстава да урадимо све експеримете и оно што смо замислили, али, додао је, постоји дух који може доста да допринесе праћењу теоријских наука и покуша нешто експериментално, што ова конференција из области хемоинформатике и биоинформатике то и показује, закључио је ректор Филиповић.