Усвојен предлог другог ребаланса буџета

Одборници Скупштине града, на данашњем заседању, усвојили су предлог другог ребаланса буџета града Крагујевца за 2021. годину. Разлози за овај ребаланс нису лоше пуњење буџета, ни неки проблеми са ликвидношћу, већ прерасподела расхода. Приходи града Крагујевца, у извештајном периоду за првих девет месеци, остварују се према предвиђеној динамици. У првих девет месеци остварено је 65% планираних прихода што са пројекцијом на годишњем нивоу чини реализацију од 87%.

Ова година јесте била обележена епидемијем, јесте била тешка за пословање, али је економски и финансијски посматрано, била успешна. Све оне стопе раста које су предвиђене и на нивоу републике су се оствариле. И наш град је пратио исту тенденцију, када говоримо о крагујевачкој привреди. У том смислу, порез на зараде који је основни показатељ економске активности у нашем граду се остваривао бржом динамиком од оне која је планирана. Имајући то у виду, овим ребалансом повећава се износ очекиваних прихода града Крагујевца од наплате пореза на зараде и то у значајној мери, од преко 15%. Дакле, ту смо планирали опрезније, него што је ова година, на сву срећу, показала. У структури прихода, показало се, да се приходи од продаје непокретности нису остварили у предвиђеном обиму, и ребалансом је планирано њихово смањење за 22%, односно за 450 милиона динара. Оно што је добро је да је на лицитацијама у октобру продато неколико грађевинских парцела, тако да ће приходи по том основу бити остварени до краја године – казао је Ненад Станишић, члан Градског већа за финансије.

Станишић је појаснио да  је основни разлог због кога  је био потребан други ребаланс, чињеница да је за плаћање по изгубљеним судским споровима било потребно више средстава него што је планирано. У буџету је било планирано око 300 милиона динара за ову намену, која ће овим ребалансом бити увећана на 420 милиона динара.

Укупан буџет предвиђен ребалансом је 9,96 милијарди динара што је смањење од свега 2% у односу на планирани буџет за ову годину.

Ребалансом је предвиђено више средстава на позицијама за комуналне услуге оних предузећа којима су поверени послови сређивања зелених површина и путне инфраструктуре ,за крпљење и асфалтирање ударних рупа највише на градским али и на приградским улицама, као и повећање средстава за суфинансирање боравка деце у приватним вртићима.

Средства опредељена за адаптације зграда Центра за социјални рад и Друге техничке школе ребалансом ће бити пребачена за наредну календарску годину јер радови до краја године неће бити реализовани.

Критике опозиције односиле су се углавном на успорену динамику реализације појединих инвестиција као и на недовољна улагања на сеоском подручју.

Зар није аграрни буџет када реконструишемо Дом културе у неком селу? Када урадимо атарски пут. Када асфалтирамо неки пут на сеоском подручју. Када и преко онога што су ингеренције локалне самоуправе, утичемо да побољшамо квалитет струје на сеоском подручију. Неки пројекти се налазе на другим позицијама и нису приказани кроз аграрни буџет – појаснио је Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града.

Петрашиновић је истакао да  је охрабрујуће то што су приходи од пореза на зараде увећани за 800 милиона динара. То значи да имамо већи број запослених, или су порасле плате, или смо оне који су били у сивој економији пребацили у легалне токове. Инвестиције чине 22% овог буџета. Неке су започете, неке ће се завршити, негде смо финансирали пројекте, неке ће бити планиране буџетом за 2022. годину. Значајно је то што у капиталним пројектима, Крагујевац има велику подршку државе, без које би се развојни пројекти и инвестиције одвијали много спорије и теже, закључио је Петрашиновић.