Енергетска транзиција и зелена економија у Крагујевцу

У складу са националном стратегијом државе Србије, да од севера до југа земље, унапреди енергетску ефикасност и смањи потрошњу енергије, град Крагујевац је схватио да енергетска ефикасност не значи само уштеду у буџету већ и прилику за заштиту животне средине и отварање нових радних места. Здравијој животној средини доприносе и бројни пројекти који су у фази реализације у сарадњи са Владом Републике Србије. О великим пројектима који су започети у Крагујевцу и енерегетској ефикасности у емисији Разговор с поводом - Радио телевизије Крагујевац говориле су Сања Туцаковић чланица Градског већа за локалну самоуправу и Ана Радојевић енергетска менаџерка.

Један од највећих и најважнијих пројеката је замена котлова у Енергетици, о чему се говорило деценијама уназад. Прелазак котлова са угља на гас значајан је пројекат не само по финансијској вредности која се процењује на 18 милиона евра, него и по утицају на квалитет живота грађана, истакла је Сања Туцаковић. Ради се о котловима урађеним по највишим светским стандардима, који ће у великој мери утицати на заштиту животне средине, безбедност на раду и биће изузетно ефикаснији од котлова које тренутно имамо и који користе угаљ односно мазут као енренгент. Нови котлови користиће природни гас и то ће утицати на заштиту животне средине, чистији и здравији град.

Туцаковић је подсетила да ће у оквиру пројекта Чиста Србија у Крагујевцу бити изграђено 360 км канализационе мреже, ново постројење за пречишћавање отпадних вода, као и нова регионална депонија са спалионициом у Витлишту. Ради се о пројекту вредном 300 милиона евра. У првој фази биће изграђено 42 км канализационе мреже. Радови су започети обележавањем водова од стране ЕПС –а, Водовода и кабловског оператера, а ових дана креће се са конкретним радовима у улици Миливоја Банковића – Сићка. Након Белошевца идемо у Илићево, Маршић, Велико Поље и тако даље.

Од 1920. године, када је почела градња водоводне и канализационе мреже, град се развио, направљени су нови објекти стамбеног и пословног простора који нису повезани на постојећу мрежу. Сада ће сва нелегална канализациона мрежа бити повезана са системом за пречишћавање отпадних вода у Цветојевцу и више нећемо бити у проблему када је реч о загађењу водотокова на територији града.

На овај начин уредићемо и систем озакоњења објеката јер у супротном потрошачи неће моћи да се прикључе на нову мрежу. Поред тога, на препоруку Градског већа, ЈКП Водовод и канализација омгућиће грађанима да прикључак на нову мрежу плате на 30 месечних рата. Трећи део пројекта односи се на изградњу депоније са спалионицом у Витлишту, на 9 км од Крагујевца а простираће се на површини од преко 100 хектара. Након тога приступиће се чишћењу депоније у Јовановцу и ревитализацији тла.

То су пројекти о којима се говори више деценија, о некима и 50 година. Максимално смо се потрудили и Влада Србије и град Крагујевац, да дамо свој допринос и дођемо до фазе у којој су ти пројекти коначно започети, поручила је Сања Туцаковић.

Крагујевац је први град који ће добити и прозјумера међу јавним зградама, у вртићу Зека у насељу Ердоглија. Та соларна електрана производиће електричну енергију за потребе објекта, а вишак енргије враћаће у мрежу. Поред тога, према речима Ане Радојевић, град Крагујевац је у послењих шест година спровео велики број мера енергетске ефикасности, пре свега на јавним објектима, а у овом тренутку је при крају конкурс који је рађен у сарадњи са Министарством рударства и енерегетике, а односи се на спровођење мера енергетске ефикасности у домаћинствима. Пројекат је вредан 10 милиона динара – по пет милиона уложили су град и ресорно министарство, а отприлике исто толико су дали и наши грађани. У питању су субвенције за замену столарије, котлова и увођење соларних колектора. Овај конкурс је у току, конкурисало је 250 грађана, 146 је добило средства, 72 за столарију, 62 за котлове на гас, 11 њих за котлове на пелет и један за соларне панеле за загревање воде.

Почетком године биће објављен и конкурс за соларне панеле за производњу електричне енергије. Постоји интересовање грађана, на располагању имамо десет милиона динара од чега је половину средстава обезбедио град, а другу половину министарство.

Интересовање грађана је све веће јер схватају значај енергетске ефикасности, истиче Ана Радојевић, најпре преко својих рачуна који ће бити значајно умањени.