Крагујевац мора да изађе из љуштуре да је мали град у централној Србији који је заборављен

Одборници Скупштине града, на данашњој седници, последњој у овој календарској години, разматрали су и усвојили предлоге аката из области просторног и урбанистичког планирања; ПДР „Блок између улице Шумадијске, улице Драгослава Срејовића, железничке пруге Крагујевац – Лапово и железничке станице“, измене и допуне дела ПДР-а „Дела радне зоне I индустријска зона Крагујевац и радне зоне II Лепеница – Складишни центар“ уз улицу Складишни центар, и ПДР „За изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода „Страгари - Котража“.

Усвојене су и измене и допуне Одлуке о изградњи Генералног урбанистичког плана „Крагујевац 2025“. Главна измена односи се на измену назива плана у складу са планским хоризонтом за који се план заправо и ради, а то је  2030. година, с обзиром на то да је претходна Одлука о изради ГУП-а донета 2015. године за десетогодишњи плански хоризонт. Овакав стратешки документ прати стратешко ширење и развој града, демографске пројекције, пројекције становања, ширење и развој индустријских зона...

Скупштина је усвојила и предлоге одлука о изради планских докумената, ПДР „Зона становања Мали Багремар“ и ПДР „Индустријске зоне Самар“ у КО Корман.

Град Крагујевац је, препознајући развојне капацитете туристичког подручја Бешњаја које се налази делом на територији града Крагујевца, а другим делом на територији града Јагодине, покренуо иницијативу за израду ПДР-а на територији града Јагодине који би са истим тим планским документом за територију града Крагујевца чија је израда у току, чинио јединствену целину.

Усвојена су и два стратешка документа Стратегија социјалне заштите града Крагујевца за период 2021-2025. године и План развоја културе града Крагујевца за период 2021-2025. године. Дата је сагласност на Пројекат јавно-приватног партнерства за повећање енергетске ефикасности у јавним објектима и реконструкцију система јавног осветљења на територији града Крагујевца.

Ово је први пројекат, овако комбинован у Србији где ми желимо да средствима из уштеде настале заменом система јавног осветљења реконструишемо и осам јавних објеката, односно да извршимо њихову енергетску санацију. Пројектом је дефинисано да минимална уштеда елетричне енергије на овај начин, буде 72%, мада ја лично очекујем и већу уштеду. То је изузетно важно и због тренутне ситуације на тржишту, везано за цену електричне енергије – каже Владимир Максимовић, члан Градског већа за комуналну делатност.

Укупна инвестиција коју ће приватни партнер уложити је 6,8 милиона евра, од тога 5,9 милиона евра за систем јавног осветљења и око 830 000 евра у енергетску санацију јавних објеката. Реконструкцијом јавног осветљења решићемо и проблеме нелегалних прикључака, крађу струје, а постоје и еколошки бенефити овог пројекта. Разматрани су годишњи програми пословања јавних и јавно комуналних предузећа и привредних друштава као и финансијски планови.

За решавање вишедеценијских проблема у свега пет улица, међу којима је Вишка, Бресничка или Соња Маринковић неопходно је 7,5 милиона евра. То су проблеми са којима 40, а можда и 50 година ниједна власт није хтела да се суочи, истакао је градоначелник Никола Дашић, реагујући на примедбе опозиције о нерешеним комуналним проблемима у тим улицама, у оквиру тачке која се односила на годишње програме пословања јавних предузећа. Није реално да у овом мандату урадимо свих пет улица, али ће наш циљ бити остварен - кренућемо полако у пројектовање, решавање имовинских односа, проблема канализације, као и асфалтирања.

Тај циљ биће испуњен, као и циљ да се не задужујемо, већ да отплаћујемо кредите, трошкове за тужбе у споровима старим и до десет година и да не правимо основе за нове тужбе. На годишњем нивоу то је износ од 1,2 милијарде динара, односно преко десет милиона евра. То је озбиљна свота и да нема тих потраживања Крагујевац би био један од најлепших градова у Србији.

Поред капиталних пројеката које реализујемо у сарадњи са Владом Србије у вредности од 1,2 милијарде евра, град је значајна средства определио за сређивање Трга Војводе Радомира Путника и одмаралишта на Бешњаји. Очекујем да радови крену на пролеће. Трудимо се да град буде лепши, да оживимо Арсенал, да све што организујемо у култури или спорту буде светски, истакао је Дашић и већ за прославу Ђурђевдана наредне године најавио опроштајни концерт Смака који ће бити организован ништа мање квалитетно него концерт на Ушћу у Београду. Крагујевац мора да изађе из љуштуре да је мали град у централној Србији који је заборављен. Спајамо га са коридором 10 и 11, добијамо северну обилазницу, 360 км канализационе мреже, ново постројење за пречишћавање отпадних вода, депонију у Витлишту, а у систему даљинског грејања прелазимо са угља на гас. Поента је да неко коначно види све проблеме са којима су грађани суочени и да почне да их решава не само у Крагујевцу него и у сваком селу, поручио је Дашић.

Скупштина града је верификовала мандате локалном омбудсману Јелени Миливојевић и заменику локалног омудсмана Снежани Калајановић, које су полагањем заклетве ступиле на дужност.

Председник Скупштине града, Мирослав Петрашиновић је последње заседање Скупштине града у овој календарској години, искористио како би свим одборницима честитао предстојеће новогодишње и божићне празнике. Годину која је на измаку, у којој су покренути велики развојни и капитални пројекти у Крагујевцу оценио је као веома успешну, а крупне кораке градског руководства пратио је и ефикасан рад градског парламента.