Крагујевац домаћин Прве конференције о вештачкој интелигенцији у Србији

На Универзитету у Крагујевцу почела је дводневна конференција о примењеној вештачкој интелигенцији. Научна конференција у организацији Универзитета у Крагујевцу и САНУ, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС, прва је у Србији. Домаће и представнике научне јавности из иностранства, учеснике конференције поздравили су Академик Владимир С. Костић, председник САНУ, проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета. Отварању конференције присустовала је државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Маријана Дукић Мијатовић. У име града учеснике је поздравио градоначелник Крагујевца Никола Дашић.

Захваљујући људима са визијом Крагујевац је град у којем се налази Државни дата центар у оквиру кога функционишу многе велике светске компаније Oracle, Huawei, IBM, IngramMicro и многи други а тек ће долазити. У оквиру Државног дата центра већ је постављена платформа за вештачку интелигенцију, казао је градоначелник Дашић. Он је подсетио на културно-историјско наслеђе Крагујевца, прве престонице модерне српске државе, града у којем је донет први Устав, настао Лицеј, штампане прве српске новине, засветлела прва сијалица, одиграо први бал у Србији. Захваљујући организатору, данас смо поново поносни јер је Крагујевац домаћин и Првој конференцији о примењеној вештачкој интелигенцији у Србији.

Питањем вештачке интелигенције Министарство просвете, науке и технолошког развоја и РС интензивно се бави и то се види кроз стратешке документе које је РС доносила покушавајући да ухвати корак са светом, у чему смо, чини се, успели јер смо први међу државама које су донеле амбициозна али остварива документа у области јавних политика које се тичу вештачке интелигенције, рекла је проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У складу са савременим дешавањима, у Крагујевцу је 2019. године почео са радом Институт за информационе технологије, затим Биосенс у Новом Саду, онда Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство а као најмлађи међу институтима отворен је Институт за вештачку интелигенцију у Новом Саду. Још један важан стуб у свему јесу активности фонда за науку и иновациону делатност који такође подржавају развој вештачке интелигенције у Србији, што је својеврсан подстрек изврсности научних резултата јер се држава определила 2019. године доношењем закона о науци и истраживањима, рекла је државна секретарка.

На конференцији ће бити представљени резултати научника не само наше земље већ и окружења а све то како би се млади истраживачи што више укључили у истраживачке пројекте и разменили искуства академије и привреде. У име организатора, учесницима се онлајн обратио aкадемик Владимир С. Костић, председник САНУ који је истакао да Крагујевац није случајно изабран за одржавање прве српске конференције јер су ту раније направљени пионирски кораци а да ће конференција поспешити раније започете паралелне процесе Центра за научно-истраживачки рад чији су оснивачи САНУ и УК. У протеклих пола године постигнута је сагласност ИО САНУ да Центар прерасте у огранак САНУ, а ова конференција представља један од важних аргумената у прилог заједничким напорима да Крагујевац, поред Ниша и Новог Сада постане још једна трајна адреса САНУ. О људској фасцинацији и могућностима које пружа вештачка интелигенција, нагласио је  академик Владимир С. Костић,  мора да се води рачуна као и о етичкој димензији наших научних искорака без обзира на то што наука иде својим током.

Наши научници ни мало не заостају за осталим делом света у овој области, рекао је проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета, пре свега јер је реч о области која се развија теоријски на рачунарима а практично примењује. Конференција је окупила познате професоре из Србије и дијаспоре у Крагујевцу, граду у којем су научници покренули области које се данас зову вештачка интелигенција, рекао је ректор проф. др Филиповић и у име организатора се захвалио учесницима и предавачима који ће приказати шта је срж и суштина ове научне дисциплине.