Јачање грађанског активизма за бољу јавну управу у Крагујевцу

Како организације цивилног друштва а пре свега грађани могу да се укључе у рану фазу доношења одлука односно усвајања докумената локалних јавних политика - била је тема конференције у оквиру завршне активности пројекта „Јачање грађанског активизма за бољу јавну управу у Крагујевцу“, на којој су представљене активности и резултати, као и извештај о резултатима истраживања о транспарентности у раду органа управе.

Пројекат се спроводи од 1. јуна прошле године, а реализује га невладина организација Praxis, у оквиру трогодишњег регионалног пројекта „Оснаживање цивилног друштва Западног Балкана за реформисану јавну управу (WеБЕР 2.0)“, који финансира Европска унија.

Идеја је да се јачањем капацитета локалних организација цивилног друштва да активно учествују у реформским процесима који се односе на примену принципа доброг управљања, посебно транспарентности и одговорности, промоцијом и заштитом људских права, посебно права најосетљивијих друштвених група и јачањем сарадње свих важних актера, укључујући представнике локалне самоуправе, цивилни сектор и медије, унапреди стање у погледу примене принципа доброг управљања, истакла је Марија Дражовић координаторка за јавне политике и истраживање Praxis. Оно што се препоручује је да се допре до сваког од нас како би доносиоци одлука били сигурни да су потребе и интереси грађанки и грађана инволвирани у политику локалне самоуправе. У том смислу најважнија компонента је информисност, а за то су потребна сва средства информисања почев од конвенционалних па до модерних технологија као што су друштвене мреже.

Сарадња са НВО Праксис, која је започета потписивањем Меморандума 2015. године била је снажна подршка у јачању капацитета цивилног сектора када је реч о транспарентности у раду, одговорности на нивоу јавне управе и промоцији и заштити људских права угрожених вулнерабилних категорија, а нарочито ромској националној мањини, истакла је Гордана Дамњановић чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.  Поред тога, град Крагујевац је имао једну фантастичну прилику за учење, а то је двогодишњи ReLOaD програм где је транспарентност и одговорност у раду била крајњи исход свих правилника који су јединствени у читавој Градској управи. Тим документима, капацитетом и сарадњом са цивилним сектром може се доћи до крајњег корисника, до онога коме је заиста потребна заштита и подршка, чији глас треба да се чује и чија права морају бити инкорпорирана у локалне акционе и стратешке документе у складу са законима наше земље.

У израд локалних акционих планова и стратешких планова јавне расправе су нешто што је на крају и то није довољно. Суштина је почетак приче, спуштање до крајњег корисника преко организација цивилног друштва, што подразумева анкете, фокус групе и директне разговоре током изграде тих документа. Ми смо сада на почетку израде ЛАП за социјалну инклузију Рома и Ромкиња и  ЛАП за родну равноправност. Управо је то почетак приче, јер не можемо да правимо ниједан ЛАП као ни стратешки документ ако немамо анализу ситуације, приоритете, ако не чујемо глас крајњих корисника. Суштина је укључити цивилни сектор и доћи до крајњих корисника на почетку изграде било ког документа, поручила је Гордана Дамњановић и додала да град Крагујевац посматра цивилни сектор као стратешки кључног партнера, који указује на проблеме, даје сугестије и конструктивна решења.