Ребалансом предвиђена средства за намирење дела потраживања бивших запослених „Застава камиони доо Крагујевац“

Скупштина града Крагујевца, на данашњој седници усвојила је Предлог одлуке о опредељивању средстава за намирење дела признатих, а неисплаћених потраживања из радног односа бивших запослених привредног друштва „Застава камиони д.о.о Крагујевац“ – у стечају. Реч је о реализацији Закључака Владе Републике Србије од 16. јуна 2022. године и 20. октобра 2022. године, на основу којих је град ребалансом буџета определио средства која је остварио у стечајном поступку „Застава камиона д.о.о“ Крагујевац.

Након отпочињања стечајног поступка, Град Крагујевац је био партнер бившим радницима овог предузећа у проналажењу решења за решавање њиховог питања које је егзистенцијалне и социјалне природе. Ради се о нешто преко 300 радника. Они ће имати право да намире део својих потраживања из буџета Града Крагујевца, а на основу Закључака Владе републике Србије. Продаја имовине овог предузећа је извршена 22. јула 2022. године и по основу стечајног поступка, и с обзиром на то да је Град Крагујевац био разлучни поверилац, па се тако налази у приоритетном делу за исплату потраживања, 6. септембра 2022. године уплаћено је 78 950 181 динар.

Закључцима Владе дефинисана је листа радника којима ће по овом основу бити исплаћена потраживања као и начин обрачуна. Тај обрачун ће извршити Агенција за лиценцирање стечајних управника, доставити Граду Крагујевцу, а у току следеће недеље планирано је потписивање сагласности, односно изјава које ће бивши радници дати у згради Градске управе да се за онолико средстава, која ће им бити исплаћена, одричу даљих потраживања у стечајном поступку. Исплате се очекују убрзо након ступања на снагу ребаланса буџета. За бивше раднике овог предузећа, овде борба није завршена. Њихова потраживања су значајно већа од ових средстава и они ће наставити да се боре за остатак својих потраживања. Овим се не исцрпљу ни сва потраживања града из стечајног поступка „Застава камиона“ – казао је Ненад Станишић, члан Градског већа за финансије.

Део бивших запослених „Застава камиона“ пратио је седницу Скупштине града са галерије. Они су аплаузом поздравили ову одлуку, а председник Скупштине града, Мирослав Петрашиновић прочитао је њихово писмо у коме се захваљују градоначелнику Николи Дашићу и одборницима Скупштине града на подршци.

Скупштина је усвојила и Предлог одлуке о отпису дуга и конверзији потраживања града Крагујевца у трајни улог града Крагујевца у основни капитал Застава оружја АД Крагујевац.

Одборници су се сагласили и са Предлогом одлуке о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину за 2023. годину.

Утврђивање просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности је елемент обрачуна пореза на имовину. Те промене ће се одразити на пореска решења у наредној години, али су оне мање од стопе пореске инфлације – казао је Ненад Станишић, члан Градског већа за финансије.

Закон о порезу на имовину предвиђа начин како се утврђује просечна цена квадрата непокретности. Добија се тако што локална пореска администрација сагледа све уговоре о промету непокретности, а обрађено их је 1639, на основу којих су утврђене просечне цене. Просечна цена квадрата стана у екстразони износи 1000 евра и ту је дошло до повећања. У појединим зонама дошло је до пада цена непокретности, рецимо што се тиче кућа у екстра зони пала је цена квадрата, па ће и пореска решења за ове некретнине бити мања следеће године за 24 динара по квадрату. Што се тиче кућа у првој зони, порез ће бити умањен за 8 динара по квадрату, од друге до пете зоне порез ће бити незнатно увећан. Када је реч о становима у екстра зони, порез ће бити увећан за 12 динара по квадрату, у првој зони за 11 динара, у другој за 9 динара, у трећој за 28 динара, и у четвртој за 3 динара. Али ако погледате све ове промене пореза, видећете да су оне мање од стопе инфлације – казао је Станишић.

Усвојен је и Предлог одлуке о одређивању максималне спратности објеката у поступку озакоњења.

Интерес је заустављање бесправне градње. То подразумева претходно решавање проблема озакоњења, како на републичком, тако и на градском нивоу. Процес озакоњења се завршава или позитивним решењем и уписом објекта или решењем о рушењу. Мислим да нико не очекује да се у Србији поруши 2 милиона објеката, или 88 000 у граду Крагујевцу. Ми морамо да створимо услове да се тај процес озакоњења што брже и што безболније оконча у законским оквирима. Закон даје два основна критеријума за озакоњење, а то је поштовање спратности и поштовање намене. Оно где локална самоуправа има простора да интервенише је управо повећање спратности у односу на планске документе. Што се тиче вишепородичних објеката, тај број није велики, они су изграђени у периоду од 2005 – 2010. године и њихово прекорачење спратности је углавном везано за изградњу поткровља са надзивком уместо поткровља без надзивка. Они нису много одступили од задатог волиумена објекта, али јесу од спратности. И ту настаје проблем да људи који су купили станове у таквим објектима не могу да се прикључе на основну инфраструктуру, на гас, не могу да се укњиже нити да прометују такве објекте. Наравно, много више таквих проблема је у индивидуално градњи и ово је наш мали допринос решавању једног од многобројних проблема када је реч о озакоњењу – објаснио je Иван Радуловић, главни урбаниста града Крагујевца.