Поводом Светског дана менталног здравља, проф. др Славица Ђукић Дејановић одржала је предавање под називом: „Постковид период кроз визуру ментално здравствених изазова“ у амфитеатру Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
Највећи број депресивних и анксиозних поремећаја се убедљиво повећао и током пандемије ковид и након пандемије. Оно што је интересантно, а што је резултат истраживања стручњака Дома здравља у Крагујевцу је чињеница да када се радило тестирање на депресију и анксиозност оних који долазе због телесних проблема на контроле у домове здравља, најчешће због високог притиска или дијабета, свака трећа особа међу њима је имала симптоме депресивности или анксиозности, а да није затражила стручну помоћ.
Данас, на Светски дан менталног здравља, прилика је да још једном подсетимо све суграђане колико душа региструје све трауматичне догађаје и на међународном плану, и на националном и локалном плану, и унутар породица. Породица је оаза сигурности у којој се дели радост али се подели и оно што је јако тешко, а када је у питању ментална болест, онда не пати само појединац који има проблем већ и читава његова породица – казала је проф.др Славица Ђукић Дејановић.
Иначе, обележавању Светског дана менталног здравља у Крагујевцу придружио се велики број институција и организација. У Црвеном крсту Крагујевац одржан је Дан отворених врата Саветовалишта за ментално здравље Дома здравља Крагујевац, док је у Другој крагујевачкој гимназији одржана радионица која се тиче значаја очувања менталног здравља младих у организацији Омладине ЈАЗАС-а. Сутра, 11. октобра биће организован Дан отворених врата Завода за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“ и Клинике за психијатрију УКЦ.
Подаци говоре да се за око 30% повећао број оних који се обраћају Саветовалишту за ментално здравље Дома здравља Крагујевац за савет у вези са потешкоћама везаним за анксиозност или депресију. Клиника за психијатрију такође бележи повећан број оних који се обраћају са проблемима везаним за ментално здравље.
На данашњи дан подсећамо ширу јавност о значају менталног здравља јер без свеукупног благостања, и физичког и психичко, нема здраве особе. У свеукупној лепези догађања на глобалном нивоу, као што је пандемија, ратна дешавања, итекако је погођено ментално здравље. О томе не сме да се ћути, о томе мора да се говори и све институције треба да дају пуну подршку – казала је Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.
Ментално здравље је тема о којој треба причати јер је још увек, у свету и код нас праћена стигмом, сматра Мирјана Јовановић, психијатар. Људи се устручавају да се јаве лекару, доста тога се трпи, не одлази се на време, и онда се суочавамо са неким драстичним последицама које су везане за ментално здравље.
Ментално здравље је доста урушено током ковида. Суочили смо се са већим бројем пацијената оболелих од депресије, анксиозности, злоупотребе психоактивних супстанци, тако да сада долази један талас таквих пацијената – казала је Мирјана Јовановић.