Важну улогу у историји Србије у 19. веку који заузима централно место и важну епоху у изградњи савремене српске државе, имала је династија Обреновића и један од њених потомака, владар кнез Михаило Обреновић.
Он је био најобразованији српски кнез 19. века и један од најелоквентнијих владара тадашње Европе. Прогрес кнежевине Србије био је посебно изражен током периода његове друге владавине када је успео са програма са којим је и ступио на престо а који је подразумевао коначно ослобађање од турских освајача и грађење савремене српске државе, рекао је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, образлажући одборницима на данашњој седници предлог ове одлуке. Иза кнеза Михаила Обреновића остало је озбиљно наслеђе и учињени су помаци у политичком животу Србије. Прва Влада кнеза Михаила Обреновића била је оличење и одраз буђења националне политике и једини је српски владар 19. века који се за такве вредности и борио. Ступио је на престо са намером да искорени непостојање власти, закона, освету и гоњење. Залагао се за јачање законодавства и успостављање нове народне војске. Захваљујући мудрој политици и умешности у дипломатији кнеза Михаила Обреновића, Србија је, не путем рата, успела да значајније искорачи ка стицању независности која се догодила касније на Берлинском конгресу.
Образлажући зашто је за град значајно усвајање одлуке, Бјелетић је подсетио да су у Крагујевцу на Преображење 1861. године усвојени важни закони значајни за даљи просперитет ондашње државе. То су били закони који су заобилазили турски устав – Закон о устројењу државног савета, Закон о народној скупштини, као први нормативни акт у Србији који је трајније уредио положај Народне скупштине и Закон о народној војсци што је дало могућност да се касније формира народна војска, а због чега су Србија и кнез Михаило Обреновић уживали велики ауторитет и поштовање на међународном плану. Усвајањем овог предлога одлуке ми као друштво не само као град, имамо могућност да зађемо у двориште наше историје, а наша је намера да град Крагујевац буде адреса са које ћемо упутити колективно признање кнезу Михаилу, поручио је Бјелетић.
Говорећи о начину на који ће град Крагујевац обележити јубилеј, он је казао да је са директорима установама културе, од фебруара до јесени следеће године договорена реализација озбиљног програмског концепта који одише високим квалитетом културних садржаја. За јесен се припрема нови програм „Дани кнеза Михаила“ уз учешће најрелевантнијих установа културе и уметности у нашој држави – Српске академије наука и уметности, Института за уметност и књижевност из Београда и крагујевачких установа културе. Доминантну улогу у програмским активностима имаће Народни музеј Шумадије, имајући у виду да је плану, најавио је Бјелетић, уређење дворишта ове установе културе и сређивање конака Кнеза Михаила који је саграђен за време његовог живота.
