Идејно решење изградње треће фазе Државног дата центра, његово проширење и прерастање у Иновациони дистрикт, представљено је данас у просторијама Државног дата центра у присуству Михаила Јовановића, министра информисања и телекомуникација. Презентација концепта Иновационог дистрикта у Крагујевцу организована је за представнике Градске управе, академске заједнице, привреде, цивилног сектора.

Желимо да Крагујевац буде центар и огледни град у коме ћемо развијати smart city концепт, док ће део Иновационог дистрикта чинити будући научно-технолошки парк.

Имајући у виду да већ сада највеће светске ИТ компаније смештају своју опрему и податке у Државни дата центар, као што су IBM, Oracle, са правом можемо да кажемо да град Крагујевац постаје „силицијумска долина“ Србије и да ће изградњом Иновационог дистрикта постати и центар дигитализације, и иновационо-креативних технологија – казао је Михаило Јовановић. Изградња Иновационог дистрикта представља један од важних капиталних пројеката Владе Републике Србије. Нова зграда Државног дата центра у Крагујевцу, најсавременијег и најефикаснијег центра за чување података у региону, налазиће се поред два већ изграђена објекта, на површини 4,5 хектара, са капацитетом изградње од 60 000 квадратних метара.

Иновациони дистрикт је замишљен као креативно-иновативни, дигитални центар са забавним и спортским садржајем у коме ће чланови ИТ заједнице моћи да се друже и раде, а разликоваће се по томе што ће бити отворен за грађане и посетиоце. Комерцијални закупци простора у Државном дата центру ће у њему добити потребан канцеларијски простор, а посебно место ће имати Национални центар за информациону безбедност. Налазиће се и засебни простори за ИТ (бизнис инкубатори, стартапови, део за примену вештачке интелигенције у коме ће се налазити центар за развој роботике, Smart city центар, део за биоинформатику и биоинжењеринг са простором за истраживање и лабораторијама, као и едукациони центар за обуке студената.

Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација је истакао да очекује да током ове године буде завршено пројектовање прве фазе и да већ почетком наредне године отпочне градња. Пројекти ће одредити вредност инвестиције, а држава је спремна да сукцесивно крене у инвестицију, али је отворена и за јавно-приватна партнерства.

Јовановић је истакао да је извоз у ИКТ сектору прошле године прешао цифру од 2,7 милијарди евра и да је поређења ради, пре десет година био само 375 милиона евра. У односу на 2021. годину, забележен је раст од 45%.

Могу рећи да је ИКТ сектор постао наша најбоља извозна грана, имајући у виду суфицит од готово две милијарде, што је потврда  одлуке и визионарске идеје председнице Владе, Ане Брнабић да пре шест година дигитализацију постави као један од приоритета тадашње Владе – казао је Јовановић.