Одавањем поште и полагањем венаца крај споменика „Успење“ обележена је 24. годишњица од почетка НАТО бомбардовања у Србији коју је организовало Удружење ратних војних инвалида и породица погинулих Крагујевац. У име Града Крагујеваца венац је положио Зоран Младеновић, заменик председника Скупштине града.
Овде су свеже ране Крагујевчана. Ове људе ми смо знали, они су живели са нама, корачали, и у тренутку застали и уздигли се у небеса. Од тада су туга и бол ушли у њихове домове, а наше сећање на њих је постало јаче.
Увек када прођемо поред овог споменика треба да се сетимо да морамо у свет и са светом хладне главе, прагматично и рационално. Време фанфара, труба, бубњева, запаљивих речи нека остане иза нас. Држава Србија не може да има то за идеју водиљу. Држави Србији је довољно хероја. Ми нашим херојима одајемо дужну пошту свесни да је то мало за оно што су учинили за нас – казао је Младеновић.
Венце крај споменика „Успење“ положили су и представници Војске Србије, Удружења РВИ, Удружења РМВИ, ГО Субнора, Покрета социјалиста, Удружења „Српска браћа“.
У Крагујевцу, током бомбардовања није било ниједне цивилне жртве, али је страдало 42 Крагујевчанина који су у том периоду били на војним положајима.
У току 78 дана колико је трајало бомбардовање у Србији, у Крагујевцу се 218 пута огласио сигнал ваздушне опасности, а град и најближа околина били су изложени непосредним дејствима 20 пута. Прво дејство уследило је 24. марта, десетак минута након оглашавања сигнала за прву ваздушну опасност, када је око 20:35 сати погођена касарна "Милан Благојевић". Крагујевац је највише страдао 9. и 12. априла када је погођена "Застава", 15. априла касарна "Радомир Путник" и касарна у Дивостину и 8. маја када је бомба погодила пошту у насељу Аеродром.
Грађани Крагујевца били су под ваздушном опасношћу укупно 40 дана 6 сати и 33 минута.
