За председника Матице српске др Драгана Станића, генералног секретара Милана Мицића и управника Библиотеке Матице српске Селимира Радуловића, члан Градског за културу Миљан Бјелетић уприличио је пријем у градској кући коме су присуствовали представници установа културе. На пријему се, поред осталог, разматрало у којим доменима културне, научне, јавне делатности у оквиру потписаног Споразума ће се реализовати сарадња и заједно најавили нову манифестацију Јесен Матице српске у Крагујевцу .
Потписивањем Споразума, град Крагујевац постаје први град јужно од Београда који ће у званичној форми сарађивати са Матицом српском која представља круну културе и просветитељства, казао је Миљан Бјелетић члан Градског већа. Матица је установа са традицијом дугом два века и ризница је догађаја који су обележили тај период, а као хроничар задире и дубље у сфере различитог друштвеног деловања. У том смислу отворено је мноштво тема за континуиране програме и двосмерну сарадњу са идејом да Матицу српску промовишемо у Крагујевцу али и да се крагујевачке установе културе промовишу у Војводини и шире, истакао је Бјелетић. Задатак установа културе је да дефинишу ближе теме које ће бити у обостраном интересу али и интересу Универзитета. У том случају, Матица српска представља везивно ткиво у циљу промоције наших достигнућа, не само онога што је забележено кроз историју већ и савременог стваралаштва, истакао је Бјелетић и захвалио се на указаном поверењу и институционализованој сарадњи. Свеукупно деловање доприноси позиционирању Крагујевца на културној мапи наше земље и могућности коришћења свих расположивих капацитета што ће се рефлектовати на даље унапређење културне сцене града, поручио је Бјелетић.
Изразивши задовољство због наставка недавно започетих разговора са представницима града Крагујевца, председник Матице српске др Драган Станић је истакао да је и тај први разговор у Новом Саду био врло охрабујућ, а да ово је корак даље јер су дефинисана подручја у којима би користећи капацитете, установе и људе могло конкретно да се сарађује у области културе и научног истраживања и рада орјентисаних према јавности.
Град Крагујевац има свој заокружени систем установа и људи од вредности али ако учинимо да се заједно нађемо на неким пословима који су од највећег могућег значаја, то је већ један успех. Други би био да овде учинимо видљивијим оно што се ради у Новом Саду и обрнуто, истиче др Станић. Ми ћемо бити тај спој Шумадије и Војводине, а траг имамо од Првог српског устанка.
Др Станић оцењује да постоји велики потенцијал и да је заједничка тачка сазнање да није довољно искоришћен.
Матица српска са САНУ у сарадњи са Заводом за уџбенике ради на Српској енциклопедији и у току је израда петог тома од планираних 18. Врло брзо ће доћи одредница о Крагујевцу што значи да би требало на најбољи могући начин приказати структуру града, историју и све оно што је он до сада. Матица ради Српски биографски речник и у току је израда осмог тома. У том делу су нам потребни људи са богатим знањем локалне историје која се врло често нигде и не види а дијалогом се то може превазићи.
Народна библиотека Вук Караџић последњих десет година има сарадњу са Библиотеком Матице српске у оквиру које је урађена рукописна књига Стоглава, пројекат од националног значаја. Књига је у библиотеку дошла из манастира Беочин, а настала је у Новом Саду. Урађена је студија и направљено фототипско издање књиге. Поред тога, у лабораторији Матице српске радили смо заштиту књига. Са Галеријом Матице српске смо сарађивали када смо формирали Галерију Ђуре Јакшића, објашњава Мирко Демић, директор Народне библиотеке Вук Караџић. До сада сарадња није институционализована и управо је ово прилика да направимо неке дугорочније планове како да интезивирамо сарадњу укључујући већину културних институција Крагујевца. Циљ нам је да Матица српска за нас буде неки облик трансмисије да се наши уметници и најбоље што имамо у култури, промовише у Новом Саду и шире. У том смилсу важна је двосмерност на којој инсистирамо и мислим да ћемо већ на јесен имати програме, закључио је Демић.
Младен Кнежевић, директор позоришта у Крагујевцу каже да су састанци овог типа врло потребни јер доносе продуктивност и бенефите за обе стране. Посредством Матице српске и њених контаката, Књажевско-српском театру се отвара могућност успостављања сарадње са Српским народним позориштем из Новог Сада.
Након пријема у градској управи, у Народној библиотеци Вук Караџић представљен је часопис Летопис Матице српске и њена издања а у оквиру обележавања двеста година од постојања најстарије културне, књижевне и научне институције у нашој земљи.
