У оквиру програма обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића у организацији Института за књижевност и уметност из Београда, Задужбине "Доситеј Обрадовић" из Београда, Народне библиотеке "Вук Караџић" и Народног музеја Шумадије, у здању Старе скупштине у Крагујевцу почео је дводневни научни скуп под називом "Обреновићи и књижевност". У присуству члана Градског већа за културу Миљана Бјелетића, представника академске заједнице , научних и културних посленика, скуп је отворио др Драган Хамовић, руководилац научног одељења ''Српска књижевност и културна самосвест''.
Тема је замашна и радови проистекли са овог научног окупљања неће моћи да је обухвате у потребној ширини, али ће допринети новим сазнањима о културном аспекту формативног раздобља модерне Србије, чији смо изданци, наследници и дужници, рекао је у свом обраћању др Драган Хамовић, подсећајући да је подизање и раст наше земље почео из срца Шумадије, чији се слободарски и устанички импулс преобразио у државотворни и културотворни. Циљ научног скупа ''Обреновићи и књижевност'', истакао је др Хамовић, јесте да утемељујућу област и епоху српског књижевног стваралаштва учини видљивијом како на плану архивских истраживања и откривања нове грађе, тако и у погледу њених превредновања.
Успостављајући сарадњу са најважнијим установама културе и науке у нашој држави а то су САНУ, Матица српска, Институт за књижевност и уметност , Крагујевац заузима све важније место на културној сцени наше земље, казао је Миљан Бјелетић, члан Градског већа. Научни скупови као што је ''Обреновићи и књижевност'' даће ново светло на лик и дело кнеза Михаила Обреновића који је имао важну историјску улогу у Крагујевцу али и Србији. Бјелетић је казао да ће радови са научног скупа остати као писани документ штампањем зборника, јер судећи по именима професора и научника који ће учествовати на сесијама, истакао је Бјелетић, у Крагујевцу ће се одржати успешан научни скуп који ће дати многе одговоре о лику и делу Михаила Обреновића.
Тридесет научника из различитих универзитетских центара, Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Беча, сви удружени око јединствене приче - Обреновићи у књижевности као фикцијски јунаци и Обреновићи као писци документарне прозе и преводиоци, аутори фикцијских текстова, заједничким напорима ће покушати да мапирају основне књижевне теме и укажу на књижевноисторијски значај Обреновића.
Књижевноисторијски скуп је један у низу скупова будући да је ово вишеструко јубиларна година за династију Обреновић, али је ипак први који систематизује знање везано за Обреновиће стављајући фокус на књижевност и попуњава велико неистражено поље у досадашњим дијахронијским прегледима српске књижевности, каже професорка Филолошког факултета у Београду, Драгана Вукићевић, једна од иницијатора одржавања скупа али и уређивача зборника. Идеја о научном скупу настала пре пет година али се чекало право време и право место, а Крагујевац јесте епицентар приче о Обреновићима, истакла је проф. Вукићевић и подсетила да је у Крагујевцу много тога било прво, од Књажевско српске банде, позоришта, првих Новина српских, Лицеума.
Сесије прва два дана научног скупа Обреновићи и књижевност одржаваће се у Конгресном центру хотела „Крагујевац“. Програм научног скупа ће се заокружити читањем најрепрезентативнијих делова текстова о Обреновићима са музичким деоницама као и приказом одеће Обреновића ( Обреновићи речју, музиком и сликом) у Конаку кнегиње Љубице у Београду у среду 31. маја.
