Поводом обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића, као део централне свечаности у оквиру манифестације Дани кнеза Михаила, испред Амиџиног конака изведен је сценско драмски приказ Запис Михаила Књаза. По тексту Владимира Ђорђевића и у режији Младена Кнежевића играли су глумци Књажевско-српског театра.
Непосредно пре извођења игроказа, присутнима се у име Министарства културе обратио државни секретар Миодраг Ивановић који је казао да је кнез Михаило Обреновић постао један од симболичких врхова наше новије националне историје. Обликовање својеврсне митске слике кнеза Михаила, подсетио је државни секретар, почело је одмах након његовог убиства 1868. године а мит о страдалом просвећеном кнезу постаје заједнички елемент националне државотворне идеје, елемент националног јединства, истакао је он.
Његова личност највише је идеализована у историографији у контексту рађања и развоја југословенске идеје. Слободно можемо рећи да је као мало који владар и пре и после њега био окренут култури и уметности, готово исто онолико колико и државним пословима. И баш због тога, и након два века, његов лик стоји високо у пантеону српског историјског сећања, стално присустан, подстичући нас да будемо просвећенији, образованији и наклоњенији уметности и култури, посвећенији развоју Србије. Срећни и поносни на то што овај, већ два века дубок корен, и данас доноси плодове и у Крагујевцу и у Шумадији и у целој Србији, поручио је државни секретар Миодраг Ивановић.
Говорећи о концепту и креирању програма обележавања јубилеја 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића, Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу је истакао да су превазилажењем временског јаза кроз бројне програме укључујући и игроказ Запис кнеза Михаила, оживљен не само дух владара који је својим делањем променио културолошку слику Србије XIX века, већ и људи из његовог окружења који су такође обележили једно раздобље, казао је Миљан Бјелетић.
У Данима које смо означили његовим, подсетили смо се кнеза Михаила који је препознао потребу српског народа за просвећеношћу те је као просвећени апсолутиста своје делање усмерио на модернизацију Србије по угледу на Европу и то на темељима личног искуства, стеченог у европским престоницама. Није заобиђен ни као владар као ни његове владарске карактеристике оличене у жељи да прекине непријатељство са својим противницима о чему сведочи мултимедијална поставка у Конаку кнеза Михаила, подсетио је Бјелетић. Због свега постао је инспирација бројних уметничких дела и узрастао до синонима културног процвата те пред нас поставио задатак да следимо његову мисију, казао је Бјелетић.
Игроказ Запис Михаила Књаза настао је као део програма јубилеја у организацији Народног музеја и Музичког центра, под покровитељством града Крагујевца. Поред глумаца КСТ-а, учествовали су градски хор Лицеум под диригентском палицом Катарине Станковић и секстет Градског камерног оркестра Шлезингер.
