У присуству председника општина Шумадије одржана је седница Савета Шумадијског управног округа, којом је председавала начелница Биљана Илић Стошић. На седници је поред осталог било речи о Јавном позиву програма „ЕУ ПРО Плус“ и том приликом су предложена три пројекта.
На данашњој седници Савета представљена је интегрисана територијална инвестиција као нови механизам кохезионе политике који се први пут примењује у Србији. Усвојена је Стратегија за територују читавог Шумадијског округа, рекао је Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља. Објављен је Јавни позив од стране програма „ЕУ ПРО Плус“ вредан десет милиона евра и на бази стратегије, заједно са свим нашим локалним самоуправама и партнерима са наше територије, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, ФИЛУМ, Завод за заштиту споменика културе, идентификовала три пројекта које предлажемо. Рок за подношење је 28.12.2023. године. Први пројекат се зове „Шумадија конект“ где ћемо радити на валоризацији индустријског наслеђа у оквиру ког су планиране инвестиције у Крагујевцу, у појасу Војно–техничког завода, затим инвестиција у Лапову у пешачкој зони, у смислу развоја идентитета Лапова као града железнице, али ће и остале општине добити услуге израде документације за валоризацију културно-историјског наслеђа који ће им помоћи да унапреде свој процес просторног планирања. Други пројекат зове се „Акроним крест“ и обухвата четири општине: Аранђеловац,Тополу, Рачу и Кнић. У оквиру пројекта биће спроведене директне инфраструктурне инвестиције у области које ће унапредити туристичку понуду поменутих општина али не појединачно већ под окриљем дестинацијске менаџмент организације која ће унапредити туристичку позицију Шумадије на мапи Србије и читавог региона, истакао је Поповић. У партнерству се налазе и Туристичка организација Србије, Универзитет у Крагујевцу и Завод за заштиту споменика. Трећи пројекат је „Предстудије изводљивости“ за машинску радионицу Војно–техничког завода у оквиру ког ће се дефинисати будућа намена механичке радионице као кључног објекта у Војно-техничком заводу чиме ће се створити услови да се касније дође до средстава, закључио је Поповић.
