Резултати истраживања о социјално-економском положају повратника спроведеног у оквиру пројекта „На заједничком путу ка одрживом развоју“ који, уз финансијску подршку Комесаријата за избеглице и мигранте реализује „Рома центар“ представљени су на данашњој презентацији у згради Градске управе. Пројекат за циљ има информисаност и унапређење приступа повратника правима и услугама у области социјалне заштите, као и повећање сензибилисаности локалне заједнице ради њихове лакше интеграције. Презентацији је у име Града Крагујевца присуствовала др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права.
Град Крагујевац дуги низ година успешно сарађује са Комесаријатом за избеглице и мигранте, пружајући подршку повратницима кроз различите програме, пројекте и финансијску помоћ, казала је Дамњановић и навела да је током 2024. године, поред реализације пројекта набавке сеоског домаћинства у вредности од скоро 1.800.000 динара и неколико грантова за грађевински материјал, обезбеђена једнократна новчана помоћ за око 80 породица укупне вредности од 3.200.000 хиљада динара, што је највише до сада.
Посебну пажњу посвећујемо лицима у процесу реадмисије. Они се код нас враћају уколико им је последње место боравка било на територији јединице наше локалне самоуправе где остварују сарадњу са повереницом и Канцеларијом за повереништво. Тренутно око 100 породица добија различите видове подршке од Града у виду ваучера, грантова или набавке сеоских домаћинстава. Данас имамо прилику да чујемо резултате истраживања које је током јула и августа спровела невладина организација „Рома центар“ анализирајући социјално-економски положај 100 породица повратника. На основу тога ћемо имати бољи увид у потребе ове категорије становништва и њихов ниво задовољства подршком коју добијају како са националног, тако и са локалног нивоа, поручила је Дамњановић
Славољуб Ђорђевић, координатор пројекта из „Рома центра“, је навео да се истраживање пре свега односило на људе који су се добровољно вратили, додавши да је таквих повратника око две трећине, док је једна трећина протерана и то су људи који су најчешће доживели врло тешке тренутке. Кроз реализацију овог пројекта организујемо и радионице, као и састанке са представницима релевантних институција како бисмо овим људима обезбедили лакши приступ потребним информацијама везаним за њихова права и могућности. Спроведено истживање је само део пројекта које ће нам важним подацима о економским и стамбеним условима живота повратника, њиховој образовној стуктури и проблемима са којима се сусрећу помоћи у даљем раду, казао је Ђорђевић.
