„Смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама на територији сливова у Републици Србији“ била је тема конференције на којој се говорило о успостављању сарадње између локалних самоуправа унутар сливова за смањење ризика од катастрофа. Конференцији су присуствовали представници Сектора за ванредне ситуације МУП-а РС, УНДП-а, сливова Западне Мораве, Велике Мораве, слива Дунава и слива Дрине а у име Града Крагујевца Марко Јанковић, помоћник градоначелника за развој и унапређење локалне самоуправе.
Град Крагујевац улаже значајна средства у стратегију управљања водама и у превенцију ванредним ситуацијама. Циљ данашње конференције је упоређивање искустава и знања како бисмо се на најбољи начин суочили са изазовима које нам доносе природне и друге катастрофе, рекао је Марко Јанковић. Од 2015-2024. године уложено је око сто милиона динара у чишћење и уређење водотокова другог реда. Град Крагујевац заједно са другим општинама у сливу Велике Мораве ради на стратегијама, заштити и унапређењу од елементарних непогода. За наредну годину планирана су значајна средства за превенцију, сређивање водотокова, унапређење канализационе мреже која је изузетно битна пре свега у случајевима елементарних непогода које смо имали претходних година, истакао је Јанковић и апеловао на грађане да уређују водотокове својих кућа и да у њих не бацају смеће и остали отпад.
Неколико година уназад организују се конференције о речним сливовима где се сусрећу представници сливова, општина и градова са циљем да се заједнички боре против ризика који им прети. Удруживање и сарадња, коју УНДП успоставља између држава, је неопходна зато што ниједна земља, ни општина не може сама да се избори са оним што прети њиховој територији, становништву и њиховим економским добрима, рекао је Жарко Петровић, вођа тима за витални развој УНДП-а.
У последњих десет година Република Србија је доста урадила и активни је учесник ЕУ механизма за цивилну заштиту. То је сарадња у координацији солидарности без које нема безбедности од природних катастрофа. Студија УНДП-а, на којој се још ради, показује да у Србији од 70% до 90% вредности штете могу да се смање улагањем у превентиву, инфраструктуру која треба на одговарајући начин да се третира и отпорно обнови али и кроз бољу комуникацију са грађанима како би разумели ризик. За смањење ризика првобитно морамо да инвестирамо у модерније технологије које ће нам омогућити да гледамо у будућност, да дубље гледамо у воду и земљу, боље разумемо облаке и то су ствари које нам се вишеструко врате јер ћемо спречити да настану катастрофе. Друга једнако важна ствар је осигурање својих добара јер не треба очекивати да ће држава увек платити насталу штету. Србија је спремна да одговори на поплаве али уз зависности од тога какве су, јер постоје оне на које нико није спреман. Критичне тачке у Србији постоје. Важно је разумети да једном решене критичне тачке ниси решене заувек већ се обнављају и настају поново, казао је Петровић.
Циљ данашњег састанка је да поспешимо сарадњу и очекујемо иницијативу од нашег партнера УНДП-а који нам помаже у активностима слива Велике Мораве којим координира Крагујевац, а коме припадају општине Јагодина, Свилајнац, Велика Плана, Смедеревска Паланка, Ћићевац, Варварин, Жабари, казао је Драгош Радовановић, начелник Одељења за ванредне ситуације и планирање одбране. Као пример за смањење ризика и бољу координацију а ради заштите од евентуалних поплава у свим општинама које су потписници протокола на нивоу слива Велике Мораве, он је навео организовање једне заједничке службе или заједничке набавке мобилних брана.
