У оквиру завршне активности трогодишњег пројекта „Подршка развоју социјалног предузетништва у локалним заједницама – Крагујевац“, одржана је конференција на којој су представљени досадашњи резултати, размењена искуства и указано на неопходне кораке за систематски развој овог сектора.
Иако постоји закон који дефинише социјално предузетништво, тема је и даље релативно нова и недовољно разрађена у пракси, посебно због непостојања подзаконских аката који би омогућили њену потпунију примену, рекла је др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјану заштиту, људска и мањинска права.
Социјално предузетништво има изузетан потенцијал, посебно у оквиру подршке цивилном сектору и удужењима која окупљају особе са инавалидитетом. У том контексту, посебно желим да истакнем рад Удружења „Путоказ“ које се у нашем граду истиче као лидер у овој области и кроз партнерство са градом, Саветом за особе са инвалидитетом и бројним донаторима активно ради на информисању и едукацији организација цивилног друштва о могућностима које нуди овај вид предузетништва. У оквиру вишемесечног процеса, заједно смо организовали посете социјалним предузећима у Београду и Шапцу како бисмо из прве руке пренели искуства и добру праксу. Циљ свих ових активности је да подстакнемо развој нових социјалних предузећа у нашем граду. Производи социјалних предузећа биће представљени на „Базару социјалних производа“ и престављају пример првих корака ка развоју одрживог социјалног предузетништва у локалној заједници, рекла је Дамњановић и посебно истакла подршку Регионалне привредне коморе и локалног Предузетничког хаба, као и постигнуте резултате рада цивилног сектора.
Током трогодишњег трајања пројекта, захваљујући подршци Траг фондације, реализовали смо низ активности усмерених на промоцију и развој социјалног предузетништва, рекла је Снежана Милисављевић, из Удружења „Путоказ“. Организовали смо обуке за ученике, студијске посете и упознавање са примерима добре праксе из других средина. Поред тога, одржани су и базари социјалних производа где су се представиле иницијативе из области солидарне економије. Поносни смо што је наш град први у Србији формирао Комисију за развој социјалног предузетништва, чиме смо направили значајан корак ка системској подршци овом сектору. У току је израда Програма развоја социјалног предузетништва на територији града Крагујевца, што ће додатно унапредити услове за рад и развој социјалних предузећа у нашем граду, казала је Милисављевић.
Иако је усвојен Закон о социјалном предузетнштву и тиме постављени основни оквири за рад социјалних предузећа, практична подршка овом сектору је и даље неопходна. Привредна комора Србије већ годинама активно учествује у различитим европским пројектима усмереним на подстицање развоја социјалног предузетништва, рекла је Милица Павић, из Центра за програме подршке привреди, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије.
Нашу подршку смо усмерили у три кључна правца - ка јачању интерних капацитета социјалних предузећа, кроз развој пословних вештина и едукација, затим промоцији сектора, односно производа и услуга које нуде социјална предузећа и техничкој подршци, како у процесу стицања статуса социјалног предузећа тако и у вези са административним питањима која често представљају изазов. Привредна комора Србије је активно учествовала у креирању Локалног акционог плана за развој социјалног предузетништва. Очекујемо његово усвајање у наредном периоду што ће омогућити јасније оквире за деловање и нове подстицаје за овај вид предузетништва. Крагујевац је један од првих градова препознао значај системске подршке и верујемо да ће његов пример следити и друге локалне самоуправе. Поред удружења која подржавају особе са инвалидитетом, важно је је нагласити да се социјална предузећа могу бавити и другим друштвено корисним активностима, као што су циркуларна економија, оснаживање жена у руралним подручјима или подршка традиционалним занатима. Посебно охрабрује интересовање жена предузетница за ову област и верујемо да ће се у нарендом периоду овај сектор даље ширити и развијати, истакла је Павић.
Иначе, као пример развоја социјалног предузетништва у локалној заједници, у Пешачкој зони организован је „Базар социјалних производа“ који је окупио бројне учеснике и посетиоце.
