Повећање свести о трговини људима међу младима – институције, локалне заједнице и цивилни сектор у превенцији и заштити била је тема конференције одржане у Крагујевцу поводом Европског дана борбе против трговине људима. Окупивши представнике релевантних министарстава, институција, локалних самоуправа и организација цивилног друштва, конференција је имала за циљ едукацију младих, али и јачање мултисекторске сарадње у борби против једног од најтежих облика кршења људских права. Превенција, међусекторска сарадња, информисање и упознавање са ризицима најделотворнији су начини у спречавању трговине људима, нарочито младих.
У име града, учеснике конференције поздравила је др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену, социјалну заштиту, људска и мањинска права нагласивши да је борба против трговине људима обавеза свих нас и да се заснива на националним стратегијама и међународним конвенцијама. Крагујевац је, како је истакла, предузео значајне кораке, укључујући оснивање Одељења за људска и мањинска права и активан рад Локалног тима за борбу против трговине људима, који делује у сарадњи са институцијама социјалне заштите, здравства, образовања, полиције и Црвеног крста. Превенција и заштита младих су приоритет, а као пример добре праксе навела је протокол са Центром за несталу и злостављану децу, који младима омогућава да се упознају са механизмима заштите.Трговина људима је један од најтежих облика кршења људских права, а превенција трауматизације жртава мора бити у фокусу будућег рада, закључила је Дамњановић.
Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу поручио је да је трговина људима озбиљан друштвени проблем у Србији, али да је кључ у отвореном и квалитетном разговору, посебно са децом и младима. Он је истакао да су управо они, ако су занемарени или имају несређене односе у свом окружењу, подложнији манипулацији. Важно је да они то умеју да препознају а превенција кроз едукацију, заједнички рад и упознавање са ризицима једини је прави пут за подизање свести у борби против трговине људима.
Ненад Симић, руководилац Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима Министарства унутрашњих послова и национални координатор за борбу против трговине људима, истакао је да су деца једна од најризичнијих категорија када је реч о трговини људима, што захтева активну улогу државних институција, невладиног сектора, образовних и служби социјалне заштите. Србија је, према последњем извештају Стејт департмента, сврстана у другу групу земаља по ефикасности у борби против трговине људима. У оквиру реформских процеса, усвојен је Акциони план за период 2024–2029.године, а израђен је и нови Закон о борби против трговине људима којим ће бити уређена надлежност и координација свих релевантних актера, као и поступак формалне идентификације жртава, што је кључно за њихову заштиту и социјалну подршку. Симић је посебно нагласио значај локалних тимова као основних носилаца превенције, истакавши рад Локалног тима у Крагујевцу као пример добре праксе. У Србији тренутно делује 18 локалних тимова, а предвиђено је увећање њиховог броја.
Обавеза Министарства за државну управу и локалну самоуправу је да омогући ефикасно функционисање локалних самоуправа, посебно у области заштите и укључивања младих у борбу против трговине људима, рекао је Јован Кнежевић, помоћник министра. Млади имају највише контакта са модерним технологијама и изложени су ризицима који произилазе из неконтролисаног простора интернета. Поред тога што могу бити потенцијалне жртве, они имају капацитет да постану активни заштитници једни других, уколико су благовремено информисани и едуковани, објашњава Кнежевић. Он је нагласио важност да школе, центри за социјални рад и све надлежне институције омогуће младима простор за дијалог, препознавање ризика и превенцију. Посебну улогу у томе имају локални тимови за борбу против трговине људима, као и медији који својим извештавањем подижу свест и код младих и родитеља, поручио је Кнежевић.
Након радног дела конференције уручене су захвалнице организацијама и појединцима.
