У знак сећања на жртве револуционарног терора 1944. године, код Громовића улаза, служен је парастос и положени су венци крај спомен-обележја које је подигнуто 1999. године. У име града Крагујевца, венце су положили Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града и Зоран Младеновић, заменик председника Скупштине града, потомци настрадалих и представници политичких партија.
Терор је, изгледа, обележје савременог света. Ми се данас налазимо на месту, где су наши суграђани, нажалост, били жртве тог терора. Тероризам не бира ни веру, ни нацију, нити људе. Он је такав, и намера му је да застрашује. Наша је обавеза да се у својим срединама боримо против тог терора, да се боримо против наших екстрема, јер тиме ћемо спречити општи тероризам.Он креће од појединаца, па иде на групе, онда долази до државе – рекао је Зоран Младеновић, заменик председника Скупштине града.
После ослобођења Крагујевца, 20. октобра 1944. године, у Капислани некадашњег Војнотехничког завода, стрељано је више стотина угледних Крагујевчана и становника околних места чији тачан број и имена још увек нису тачно утврђени.
Крагујевац је имао два црна 21.октобра, 1941. године се десио злочин над којим се заледио цео антифашистички свет и 21. октобар 1944. године када је заведена диктатура и када су уз помоћ Совјета, комунисти ликвидирали невине грађане Крагујевца само због тога што нису били њихови симпатизери. Ми сматрамо да су два црна крагујевачка октобра једна крагујевачка рана, да не треба правити разлике између жртава, али да такође треба недвосмислено осудити злочине комуниста јер су равни злочинима нациста, јер су и они такође убијали гимназијалце, професоре, свештенике, индустријалце, интелектуалце, оне најбоље који су били мотор развоја и Крагујевца и Србије. Ми смо задовољни што је и ова комеморација нашла своје место у званичном протоколу октобарских манифестација. Mеђутим нисмо задовољни тиме што изостаје општа осуда ових злочина и да они нису до краја расветљени - каже Мирко Чикириз, државни секретар Министарства правде.
Помену је присуствовао и Миодраг Ивановић чији су отац, стриц и синовац стрељани 1944. године. Стрељани су 24. новембра у кругу Заставе. Сва тројица рехабилитована су пре пет година.