„Изрешетане душе“ на Великом школском часу

Извођењем драме „Изрешетане душе“ Венка Андоновског, у режији Јане Маричић, одржана је традиционална манифестација Велики школски час у Шумарицама. Први пут ове године, због пандемије корона вируса, Велики школски час је одржан без публике.

Венце крај Споменика стрељаним ђацима и професорима положили су ученици Прве крагујевачке гимназије, градоначелник града Крагујевца, Никола Дашић и председник Скупштине града, Мирослав Петрашиновић, представници Владе Србије  и амбасада.

Велики школски час се ове године одржао у мало другачијим околностима него претходних година. Боримо се са пандемијом али смо нашли могућност да се подсетимо највеће трагедије у историји града Крагујевца. Без жеље да ширимо било какву мржњу, напротив, то сећање треба да упућује на мир, јер мржња се мржњом храни, и доводи до још веће мржње која у будућности тако нешто може да понови. То нам није жеља. Напротив, подсећамо, да бисмо ширили мир и љубав међу људима, да се никад не понови ово што се десило Крагујевцу – рекао је градоначелник Крагујевца, Никола Дашић.

Драму „Изрешетане душе“, Венко Андоновски посветио је стрељаном деди Бранку Поповићу и мајци Верици (Поповић) Андоновски. Његова мајка, која је рођена у Крагујевцу, као девојчица је дошла у Скопље где је касније радила у просвети. Долазила је у Шумарице доводећи екскурзије на ово место.

Опростите ми што сам мало узбуђен јер никада нисам могао да замислим да ће мој деда, који ме сада сигурно гледа, са оне стране, моћи да каже да је његов унук написао нешто о њему. Прича је заиста потресна јер је моја мајка која је још увек жива, у Скопљу, целог живота понављала да је свог оца послала у смрт због тога што је изашао да нађе парче хлеба. Значи, мој приватни однос са овом трагедијом јесте преко мог деде. Али са друге стране, ја се у свим својим драмским комадима бавим проблемом зла и проблемом злочина. Ово што смо видели јесте само једна опомена и утеха да они који су погинули нису то узалуд радили јер главна болест данашњег човечанства јесте амнезија и губљење смисла – рекао је Венко Андоновски.

Међу представницима амбасада које традиционално присуствују Великом школском часу, сваке године су и представници Амбасаде Немачке.

За мене, као представника Немачке је веома потресно бити на овом месту. Као немачки дипломата, то спада у најтеже, а истовремено и у најзначајније задатке које ми испуњавамо у целом свету, да се поклонимо жртвама нацистичког терора. То је веома важан задатак зато што прошлост  може и треба да буде учитељица  и да нас научи како треба живети данас, и како треба живети у будићности – рекла је  Доротеја Гизелман, заменица амбасадора Републике Немачке.