У Крагујевцу обележен Свестки дан срца

Светски дан срца под слоганом “Обећавам да... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца“ обележен је данас у Крагујевцу, где су грађани, на више пунктова у граду, могли да обаве превентивне прегледе, али и добију савете лекара како да спрече настанак кардиоваскуларних болести.

И ове године, акцију су партнерски организовали Институт за јавно здравље, Дом здравља, Завод за хитну медицинску помоћ, Завод за здравствену заштиту заштиту радника “Застава“ уз подршку локалне самоуправе града Крагујевца.

Овогодишња кампања има за циљ да скрене пажњу јавности да је превенција кључ смањења смртности од кардиоваскуларних болести. Кампања је усмерена и на грађане млађе од 50 година старости, који све чешће обољевају од болести срца и крвних судова. Важно је да напоменемо да најмање 80 одсто свих смртних исхода од кардиоваскуларних болести може да се спречи добром превенцијом. Редовна контрола крвног притиска и нивоа шећера у крви, отклањање фактора ризика, правилна исхрана и физичка активност кључни су у борби за здраво срце, а то су мали напори сваког појединца, поручила је Гордана Дамњановић, члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту.

Грађани су имали прилике да измере крвни притисак и ниво шећера у крви на пунктовима испред зграде Градске управе, у Пешачкој зони, Градској тржници на Аеродрому, у апотекама - 1.мај, 29. новембар и Авала, у простројима Црвеног крста, као и у месним заједницама Станово, Багремар, Сунчани брег, Филип Кљајић и Корићани. За грађане код којих су уочени високи фактори ризика, медицинско особље Института за јавно здравље преузело је обавезу да закаже прегледе код изабраних лекара.

Иначе, Светски дан срца, 29. септембар, установљен је 2000. године са циљем да људима широм света пошаље поруку да су болести срца и крвних судова водећи узрок смртних исхода код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце скреће пажњу да се најмање 80 одсто превремених смртних исхода може спречити контролом главних фактора ризика, као што су: пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, штетна употреба алкохола и стрес.