Прва Јавна расправа о програмским садржајима РТС-а у Крагујевцу

Програмски садржаји РТС – а са акцентом на информисање, образовне програме, културу, забаву и спортске садржаје, биле су теме прве јавне расправе јавног медијског сервиса грађана Србије, која је данас одржана у Крагујевцу. Представнике Програмског савета РТС-а, руководства ове медијске куће и учеснике скупа поздравио је градоначелник Никола Дашић, изразивши задовољство интересовањем грађана и што је Крагујевац први у низу у коме се јавно дискутује о програмима РТС-а.

Крагујевац прва престоница модерне Србије је и град у коме су штампане прве српске новине, а до краја 20. века са паузама или прекидима излазило је 280 различитих новина. Од емитовања програма Телевизије Београд 1958. године, Крагујевац је само две године касније, као центар овог дела Србије, први добио и представништво ове медијске куће. Као индустријски, универзитетски, културни, здравствени центар, четврти по величини у Србији, право је место да се о овим темама разговара, рекао је Дашић и изразио наду да ће сугестије и предлози, који се данас чују бити квалитетни и корисни и да ће допринети да грађани имају што бољи програм који РТС као национални медиј може да пружи.

РТС је одавно ушла у милионе домова у Србији а циљ није да само на тај начин дође до гледала и слушалаца, већ и да у личном контакту чујемо шта друга страна мисли о програмима РТС-а и како да се они поправе, казао је Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а. Задовољство је што смо данас у Крагујевцу, престоничком граду и граду који је добио прво дописништво РТС-а у Србији, због чега се надам да ћемо на крају јавне расправе добити добре смернице како би Радио телевизија Србије у будућности била боља, гледанија и слушанија. Није довољно да корисници услуга РТС-а само плаћају месечну надокнаду, већ је потребно да се чује шта они о програму мисле. Гледаност неких емисија су изузетно високе, али увек може боље, поручио је Ракић и додао да је јако важно искрено мишљење грађана које ће Програмски савет РТС-а претворити у предлоге и проследити их уредницима.

Радио телевизију Србије од других телевизија разликује драгоцена мрежа дописништава, која у сваком тренутку може да одговори на задатак новинара и укључи се из сваког места у Србији. Наша жеља је да као медијски јавни сервис остваримо европски стандард, а то можемо уз европске законитости које одређују како да се опходимо према грађанима, саслушамо њихове критике, сугестије, предлоге па и притужбе и да на основу њих креирамо програм, казао је Владимир Паликућа, потпредседник Програмског савета РТС-а. Потребно је да навикнемо грађане да сами доприносе неговању дијалога са РТС-ом. Да би успели у томе угледамо се на друге телевизије које имају успеха у томе, додао је он и навео пример британског BBC-а који годишње има 20 милиона контаката са својим слушаоцима и гледаоцима кроз различите видове комуникације. На основу тога они ослушкују шта грађане желе, шта треба да се промени, какав садржај да се креира, што се односи и на садржаје који се објављују на језицима националних мањина.

Следећа Јавна расправа РТС-а биће одржана у Врању, а завршна у Београду 15. децембра.

Похвале, примедбе, предлози, сугестије и коментари на програм РТС-а могу се доставити електронским путем на мејл javnarasprava@rts.rs односно, поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд. На сајту РТС-а у делу који се односи на овогодишњу Јавну расправу, грађани могу да попуне и анонимну анкету.

Програмски савет ће потом јавно објавити извештај са детаљима закључака и о томе обавестити руководство РТС-а и надлежне институције.