Крагујевац је пример добре праксе у области развоја и унапређења културе, показало је истраживање које је наручило Министарство културе и информисања Републике Србије. Резултати истраживања, које су спровели Институт за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности у Београду и Завод за проучавање културног развитка, саопштени су представницима града и крагујевачких установа културе.
Истраживање под називом “Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације“ спроведено је у 15 градова Србије. Циљ истраживања је анализирање културе од локалне политике, преко финансирања до културне понуде градова у Србији. Резултати истраживања, у којима је изузет Београд, показали су да Крагујевац предњачи у многим сегментима у области културе у односу на остале градове обухваћене овим пројектом.
Око седам процената из градског буџета издваја се за културу. Град са 40 милиона динара финансира конкурсе у овој области. Једанаест установа културе у Крагујевцу са 268 запослених организовало је 632 програма које је видело 177 917 посетилаца. Најпосећенији су Позориште за децу и Спомен парк “Крагујевачки октобар“. Крагујевац, како је речено, од 2003. године има и најдужи стаж у стратешком планирању развоја културе. Град који има значајну мрежу институција, фестивала, богато културно и историјско наслеђе препознат је и као град који гради имиџ алтерантивних музичких фестивала за младе.
Крагујевац показује завидне резултате. Постоји читав низ добрих пракси које би могле да буду узор многим другим градовима у Србији, казао је др Вук Вукићевић директор Завода за проучавање културног развитка. Крагујевац је развио успешну и активну сарадњу између сектора културе и образовања. Позитвну оцену Крагујевац је добио и за формирање Мреже установа културе која ће омогућити активну комуникацију између установа чиме се постижу значајни резултати у погледу планирања програма, нагласио је Вукићевић.
Култура у Крагујевцу коначно добија континуитет. Носимо велико бреме одговорности, имајући у виду да је у Крагујевцу основан низ културно - просветних установа. Баштинимо ту традицију и желимо да је унапређујемо, казао је Миљан Бјелетић члан Градског већа за културу. Сматрам да водимо одговорну и предвидиву културну политику која се заснива на развоју савременог стваралаштва, унапређењу и заштити културног наслеђа, међународног умрежавања које је заправо показатељ виталности једног друштва.
Иначе, целокупан извештај биће доступан на сајту Завода до 15. септембра.