Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово преосвештенство епископ шумадијски Јован са свештенством, у присуству Владана Вукосављевића министра културе и информисања, званичника Шумадијског управног округа, града Крагујевца, бројних гостију и верника, обележено је два века Старе цркве у Крагујевцу.
Придворна црква као споменик културе од изузетног значаја, под заштитом је државе. Подигнута на десној обали Лепенице, повезана дрвеном ћупријом са двором кнеза Милоша, све до изградње зграде Старе скупштине 1859. године била је и остала седиште духовне и световне власти. Народни прваци одржавали су скупштинска заседања у порти Старе цркве. Ту су донети највиши законодавни документи и одлуке које су утицале на развој историјских догађаја и судбину државе и народа.
Стара црква је јако значајна за српски народ и за Крагујевац, који ове године обележава 200 година од проглашења за прву престоницу. На овом месту је створен нуклеус модерне српске државе, са овог места се стварала српска држава, рекао је Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града. Ово је место које показује јединство цркве и државе, јединство које је кроз векове и историју стварало и одржавало српску државу.
Данас је, према речима министра Владана Вукосављевића велики дан и велики јубилеј, на понос нашег народа и наше државе. Стара црква је нови зачетак и пупољак српске државности и духовности. Данашњи датум је прилика да се поклонимо и одамо дужну пажњу и велику почаст историји Старе цркве и њеној улози у стварању модерне српске државе.
Светој архијерејској литургији претходило је освећење животописа, с обзиром на то да је у години великог јубилеја црква први пут у својој историји осликана.
Фреске су саставни део мог живота и изузетно сам срећан што смо у години великог јубилеја, уз сагласност Завода за заштиту споменика културе, успели да фрескама осликамо цркву, казао је владика шумадијски Јован. То је драгоцен допринос ове генерације историји Старе цркве у Крагујевцу која је сведок најважнијих догађаја у Србији.
На крагујевачкој цркви зазвонило је прво звоно у Милошевој Србији, када је објављен турски хатишериф о политичкој и културној аутономији Кнежевине. У њеној порти, одржавана су скупшинска заседања, прокламоване важне одлуке и донет Сретењски устав.