Дан Књажевско – српског театра у Крагујевцу

Премијером популарне комедије Бриши од своје жене британског писца Реја Кунија у адаптацији и режији Ферида Карајице, доделом Статуете Јоаким Вујић, Прстена са ликом оца српског театра и годишњих награда, у Књажевско-српском театру свечано је обележен јубилеј 185. година од оснивања и извођења прве представе у престоници модерне државе, Дан театра.

Најстарије српско позориште родило се 15. фебруара 1835. године баш овде у Крагујевцу и испоставило се да је тај датум остао најважнији датум у историји града и српске државе. Данас је симбол рађања демократског друштва у Србији и почетак новог поглавља у српској историји. Било је изазова у трајању, али је, захваљујући генетском коду нашег народа, позориште успело да опстане, рекао је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Данас је театар културни тестамент визионара који су нам га у аманет оставили на чување и неодвојиви део културног идентитета нашег града. У времену великих изазова и глобализације која прети, Књажевско –српски театар представаља стуб у одбрани свих наших интереса и традиције. Данас недоумица немамо, театар дише дахом оптимизма и најбољи показатељ за то су резултати остварени у претходном периоду, промишљена театарска продукција, евидентан развој публике, унапређење видљивости интернационалних фестивала. То је слика данашњег Књажевско-српског театра. Глас уметника увек допре до публике и увек се довољно далеко чује, зато имамо разлога да данас славимо, а град  Крагујевац довољно разлога да вас подржава, казао је Бјелетић.

У јубиларној години премијерни репертоар ће бити посвећен уметницима који су стварали историју крагујевачког позоришта и припремљен је као својеврстан омаж неким од најуспешнијих представа које су извођене у послератном периоду. Једна од њих је Бриши од своје жене коју су глумци од 1992. до 1995. године играли у позоришту. Комедију о љубавном  животу романтичног таксисте коме комшије помажу да се избави од својих жена и инспектора играли су Никола Милојевић, Сања Матејић, Јасмина Димитријевић, Чедомир Штајн, Иван Видосављевић, Миодраг Пејковић, Александар Милојевић Лија, Марија Ракочевић и Богдан Милојевић.

Ове године списку Јоакимових потомака и добитника Статуете придружило се и име костимографкиње Миланке Берберовић, која је у својој каријери остварила више од двеста костимографија у Србији, бившој Југославији и иностранству. Редовни је професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду од 1997. године чији је декан била у периоду од 2001. до 2005. године. На Универзитету уметности у Београду добила је титулу професор емеритус 2010. године. Од 1988. године Миланка Берберовић сарађује као гостујући професор на универзитетима у САД. Вишеструко је награђивана за свој уметнички рад.

Има једна лепа реченица која каже да је премијера друштвени догађај, а све остало позориште, а то остало мене држи већ 50 година у позоришту. Све моје радости и туге, успеси и неуспеси, везани су за театар. Волим позориште, живела сам у њему и наставићу тако, рекла је професорка Берберовић.

Прстен са ликом Јоакима Вујића уручен је Јелени Јањатовић, костимографкињи Књажевско-срспког театра, а годишње награде глумцу Николи Милојевићу, сценографкињи Ани Колбјановој и инспицијенту Александру Милорадовићу.