Културна сцена града Крагујевца

Завод за проучавање културног развитка је на захтев Министарства културе и информисања РС у 15 градова и општина (изузетак је град Београд), спровео истраживање под називом „Модели локалних културних политика као основ за повећање културне партиципације“, којим је обухваћен и град Крагујевац. У неким сегментима истраживања, Крагујевац је високо позициониран у односу на друге градове, а нарочито у издвајању буџетских средстава за област културе и посећености културним догађајима које организују установе културе. О истраживању, краткорочним и дугорочним плановима и унапређењу културне сцене у Крагујевцу, говорио је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу у емисији РТК Епицентар.

У периоду од 2010. до 2014. године град Крагујевац је за културу издвајао од 220 до 260 милиона динара средстава из буџета, од 2015. до 2018. тај износ је од 320 до 400 милиона динара што нас са реализацијом буџета у 2017. години од 7,16% у односу на друге градове са процентом издавајања од 6,59% боље позиционира, казао је Бјелетић. На плате и законске обавезе издавајамо 78,7 % од укупног буџета за културу, а за програмске активности издваја се 22%, што је за три процента више од просека градова обухваћених истраживањем.

Није добро то, каже Бјелетић, што су установе културе и удружења регистрована за обављање културних делатности ослоњена на финансирање само из градских буџетских средстава и не постоје покушаји аплицирања према међународним фондовима који подржавају културу. Због тога смо у протекле две године организовали радионице на тему како овладати вештинама за успешно писање пројеката, што ћемо у складу са потребама културних посленика наставити да радимо и даље. Један смо од ретких градова који је успео да осмисли и реализује низ нових манифестација и културних садржаја: крагујевачко бијенале ликовне уметности, фестивал позоришних трупа БАШ театар, шумадијски џез и блуз фестивал, фестивал уличних свирача. Такодје, основани су и нови ансамбли, а то су симфонијски оркестар, прошле године и академски оркестар акордеониста чији ће се наступ у дворани Коларчеве задужбине у Београду наћи на ДВД-у, продукцијском првенцу Музичког центра.

После Новог Сада, Крагујевац издваја највише средстава по конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у области културе, која су у периоду од 2010. до 2014. износила од 1,7 до 7,5 милиона динара, а од 2015. године од 30 до 40 милиона, подсетио је Бјелетић и најавио ускоро објављивање конкурса за ову годину. Важна нам је сарадња са представницима цивилног сектора односно удружењима регистованим за обављање културних делатности. То је начин да ојачамо културну сцену и дамо им могућност да реализују своје идеје у чему и успевамо. То и јесте суштина мера културне политике коју водимо и која је данас предвидива.

Захављујући таквом приступу изнедрили смо нове културне манифестације, каже Бјелеић и подсећа на Шумадијски интернационални филмски фестивал, Цонвивиум мусицум, фестивал Драгиша Недовић, Дани архитектуре, Крагујевачки летњи биоскоп на отвореном и друге. Град Крагујевац издваја значајна средства за област књижевног стваралаштва. С обзиром на то да крагујевачки књижевни ствараоци у претходним годинама нису имали подршку града, ове године ћемо при установи културе „Кораци“ спровести посебан конкурс за њих, чиме ћемо покушати да рехабилитујемо издаваштво у нашем граду.

Град Крагујевац се по броју посетилаца културним догађајима установа културе, који је већи од 150 хиљада налази у самом врху у односу на друге градове, показало је истраживање.

Доминантну улогу на градској културној сцени има Књажевско српски театар који је 2018. године продао 14 379 улазница (укупан број посетилаца је вечи од 17 хиљада), што је близу 10 хиљада више у односу на 2008. годину. Догађаје у организацији Музичког центра 2011. године посетило је 2250 људи, а 2017 и 2018.године око 9000. Установа културе Спомен парк Крагујевачки октобар 2017. бележи 36000 посетилаца а 2018. године 44390.

У плану је да се до априла месеца уради истраживање о културним потребама и навикама, како би смо увидели шта је то што публика од нас очекује и шта је то што можемо да унапредимо. Утврдићемо степен задовољства крагујевачком културном понудом, мапираћемо најпосећеније догађаје и оне које недостају и утврдити комуникацијски механизам путем кога се публика информише, најавио је Бјелетић. Пратећи дигиталну технологију публици смо хтели да приђемо на иновативан и савремен начин, тако да смо 2018. године осмислили веб платформу на којој је комплетна културна понуда града Крагујевца а како би култура била на дохват руке лансирана је и мобилна апликација.

На даљи развој крагујевачке културне сцене гледам са реалним оптимизмом јер услова за то има што показује и овај афирмативан извештај, закључује Бјелетић.

Члан већа за културу осврнуо се и на пројекат „Градови у фокусу“ на основу кога је Крагујевац добио 18 милиона динара. Средства су у највећем делу намењена за израду пројектно техничке документације установа културе, део за набавку аудио, визуелне, рачунарске и електронске опреме за потребе Дечијег позоришта као и документацију за доградњу депоа Историјког архива Шумадије.

Што се објеката културе тиче, држава је препознала значај наших потреба, тако да је у завршној фази и израда пројектно техничке документације градске дворане Шумадија. За сада постоје незваничне информације да ће ове године градска дворана Шумадија бити реконструисана. Врло брзо ћемо знати одговор, али постоји нада. Покушавамо да решимо вишедеценијске наслеђене проблеме када је и простор установа културе у питању, па ће тако Народна библиотека Вук Караџић, Завод за заштиту споменика културе и Историјски архив Шумадије, после изградње Палате правде своје место наћи у згради Суда.

Озваничена је и договорена сарадња са најважнијим медјународним културним центрима у Београду: Француски инситтут, Гете институт, Италијански културни центар, Мађарски културни центар и Руски дом. Такође, договорена је сарадња и са Српском академијом наука и уметности у Београду. Такви културни садржаји ће у значајној мери допринети и бољој културној понуди у овој години и даљи развој крагујевачке културне сцене.