У присуству бројних гостију, поштоваоца лика и дела академика Николе Коке Јанковића, данас је у његовом легату отворена стална поставка под називом „Живети уметност“. Од 1744 уметничка дела која чине три збирке – скулптуре, цртежи и студијски материјал, колико је аутор иза себе оставио, одабрано је 75 радова који се преплићу тематски и хронолошки у домену портрета, фигурације и јавних споменика. Посебну целину чини реплика атељеа са оригиналним намештајем, међу којима је уписница на академију, породичне фотографије, алат за моделовање.
Идејни пројекат, по жељи дародавца, урадио је архитекта Зоран Гагић, а изградњу јединственог здања у вредности 80 милиона динара финансирали су град Крагујевац и Министарство привреде, у сарадњи са Европском инвестиционом банком.
Изградили смо храм српске културе у коме ће бити смештен духовни тестамент Николе Коке Јанковића, рекао је Миљан Бјелетић члан Градског већа за културу. Његова жеља да родном граду и Универзитету остави своја вредна уметничка дела за нас је била обавеза и велики подстицај. Изградњом овог архитектонског подвига, верујем да смо добили ново место окупљања крагујевачке публике, ново место ходочашћа свих оних који ће желети да се поклоне лику и делу Николе Коке Јанковића.
Оно што видимо рекао бих да је инцидент, истакао је академик Владимир Костић председник САНУ и додао да је у Србији мало који уметник добио овакву врсту поштовања од свог родног града. С друге стране, чини ми се да је ово јако охрабрујући знак, јер овде и сада Србија слави креатора, уметника, ствараоца, што ће рећи да имамо шансу да се вратимо на пут нормалности. Никола Кока Јанковић је добио оно што му припада, ми остали добијамо место на коме ћемо га се присећати. Тачку, на којој је овај шумадијски град још једном показао виталност и осећај за лепо, поручио је академик Костић.
Ово је леп и велики дан за српску културу, за град Крагујевац и читаву нашу државу, нагласио је Владан Вукосављевић министар културе и информисања у Влади Србије. Отварање овог велелепног објекта, по начину на који је саграђен и како изгледа, по смислу и садржају који се у њему налази јесте разлог за празник и за светковине. У Србији постоји неколико десeтина легата, али је овај легат пример како треба и како мора, како доликује и како је заслужено, како се велики гест једног уметника, који је оставио дубок величанствени траг у култури и уметности, нашао заоденут зградом и простором.
Легат академика Николе Коке Јанковића на јединствен начин симболизује и обједињује науку и културу са доброчинством, оданошћу свом завичају и националном бићу, рекао је поред осталог Ненад Филиповић ректор крагујевачког Универзитета. Вољом дародавца у згради легата смештене су и просторије Центра за научно – истраживачки рад САНУ и нашег Универзитета и због тога очекујем да ће ова галерија бити простор разноврсних програмских садржаја, да ће створити прилике и за међуакадемску размену односно предствљање уметника са других универзитета из Србије и региона.
О лику и делу Николе Коке Јанковића говорили су академик Милан Лојаница из Српске академије наука и уметности, као и његов студент, сада професор на београдској Академији за ликовне уметности Здравко Јоксимовић.
У име породице Јанковић, граду Крагујевцу, Универзитету, САНУ, Министарству културе, Удружењу Крагујевчана у Београду и Кокиним пријатељима захвалила се Мирјана Јанковић Мартиновић, на несебичном ангажовању да се његова дела и рад сачувају од заборава за будуће генерације. Кока је волео Крагујевац и заједно са браћом донео одлуку да своја уметничка дела остави родном граду како би вечно остао да живи у њему.