Смак део идентитета града Крагујевца

Крагујевчани су прве звуке Смака чули 1971. године. Састав је добио име по драмском приказу који се тада изводио на Великом школском часу. Спој два аутентична обележја Крагујевца пронела су име града свуда по земљи и свету.

Кад се каже Смак одјекују звуци гитаре Радомира Михајловића Точка, бубњева Слободана Стојановића Кепе и бас гитаре Зорана Милановића. Многа еминентна имена српске рок сцене чинила су овај састав од певача Слободана Коминца Коме, Мише Николића оргуљаша, Лазара Ристовског клавијатуристе, Бориса Аранђеловића, вокала групе. Бројни наступи  најпре по бившој Југославији, а касније и свуда по свету резултирали су најпродаванијим југословенским албумима свих времена. Последњи од десет албума изашао је 1999. године, исто толико синглова и неколико компилацијских албума. Хитови Смака, Перле, Сателит, Црна дама, Блуз у парку, Улазак у харем, Шумадијски блуз, Људи није фер, Организам блуз, Ел думо чули су се на концерту који је врхунске музичаре Смака окупио 2012. године у Комбанк арени а последњи пут три године касније на београдском Ушћу када је био последњи наступ једног од најквалитетнијих вокала са ових простора Бориса Аранђеловића.

Музичари окупљени око Смака судбински су и уметнички везани за Крагујевац. Аутентични звуци групе носе енергију града ма где живели. Квалитет музике коју су стварали и данас освајају пажњу млађих генерација. Школе гитаре, које оснивају љубитељи ове југословенске и српске рок групе из Крагујевца чувају тај дух рока, а Крагујевац жели да сачува Смак као институцију по којој се препознаје као град рокенерола.

У градској кући, градоначелник Крагујевца Никола Дашић и Александар Милошевић, помоћник градоначелника разговарали су са једним од оснивача легендарне групе Радомиром Михајловићем Точком.