У оквиру програма обележавања Сретења - Дана државности Србије у Амиџином конаку, отворена је изложба „Од средњевековног трга до престоне вароши“ – xронологија историјског развоја града Крагујевца, аутора Милоша Јуришића, Роксанде Алексић и Горана Милосављевића. Изложбу је отворио председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић.
Један од најзначајнијих дана у историји Крагујевца који с поносом истичемо, поред Ђурђевдана, је Сретење. На Ђурђевдан смо постали престоница модерне српске државе а на Сретење 1835. године овде је донет најлибералнији Устав Европе, рекао је председник Петрашиновић. И баш данас када обележавамо тај дан, Крагујевац добија сталну музејску поставку у Амиџином конаку, једином објекту који је опстао из периода владавине кнеза Милоша. То је одредило будућност Крагујевца. А данас, отварањем изложбе младима и свим посетиоцима омогућавамо да на виртуелан начин прођу кроз период од пре две стотине година и виде културно наслеђе нашег града, рекао је председник Петрашиновић и истакао да је пројекат подржало Министарство културе и информисања Републике Србије показујући тиме колики значај поклања Крагујевцу и историји културног наслеђа.
Пројекат наставља претходне музејске пројекте из области дигитализације културног наслеђа. Поред изложеног аутентичног средњевековног оружја, реплике витешког оклопа из периода српске деспотовине, реконструкције одоре најзначајнијег српског властелина тог доба, делова опреме и предмета турских јањичара, униформе српских хусара, макете крагујевачког шанца, предмета и уметничких дела из доба устанака, на стручан, занимљив и осавремењен начин представљене су теоријске реконструкције некадашњег изгледа крагујевачког шанца уз анимирано-документарни филм у реализацији компаније Санатек 7 из Ниша.
Од великог је значаја што изложбу „Од средњевековног трга до престоне вароши“ – xронологија историјског развоја града Крагујевца, Народни музеј у Крагујевцу отвара баш на Дан државности Србије. Још једна од важности ове сталне изложбе је и то што је постављена у Амиџином конаку који је у музејској употреби после скоро две деценије, истакао је Милош Јуришић, директор Народног музеја и један од аутора. Локација је сама по себи саставни део музејске презентације-подрумски хол Амиџиног конака, споменика културе под заштитом државе, најстарије очуване грађевине у Крагујевцу. Мултимедијална поставка прилагођена је и младима и биће у перманентном процесу осавремењавања и актуализације.
У досадашњим изложбеним музејским и документарним поставкама акценат је углавном био на крагујевачкој вароши од када је постао седиште управе аутономне Кнежевине и који је пресудан за развој града. За ширу јавност, грађане Крагујевца и музејску публику углавном је остајала непознаница о скоро четири века трајања Крагујевца пре тога, можда и најзначајним периоду урбанизације кроз спровођење аустријских планова утврђивања названог - Шанац Крагујевац. Аутори кажу да су се водили идејом о представљању Крагујевца од његовог првог помена као средњевековног села са тргом, преко оријенталне касабе и уређеног централно-европског војног утврђења до чаршије и вароши која је постала прва наменски одређена престоница нововековне Србије.