Светски дан срца који се ове године обележава под слоганом „Користите срце за победу кардиоваскуларних болести“, ове године се обележава у сенци пандемије корона вируса. Акцији обележавања традиционално су се придружили град Крагујевац и Институт за јавно здравље, програмом „Превенција кардиоваскуларних болести на територији града Крагујевца“ који су представили проф.др Нела Ђоновић и доц.др Ивана Симић Вукомановић, на конференцији за новинаре која је одржана у згради Града.
Ми смо пратили десетогодишњи тренд обољевања и умирања од акутног коронарног синдрома на територији Шумадијског управног округа. Та десетогодишња стопа инциденције за наш регион износи 138 особа на 100 000 становника. Инциденција представља број новооболелих особа. Та стопа је два пута виша код особа мушког пола, у односу на особе женског пола, и оно што није добро је тренд раста. Тренд раста се односи на популацију најстаријих али и на популацију радно активног становништва од 45 до 50 година. Када је реч о стопи смртности, она износи око 35 особа на 100 000 становника. Међутим, оно што је добро и што охрабрује је да стопа смртности опада код оба пола. То значи да можемо да похвалимо рад наших здравствених служби и да се болест ствља под контролу – каже доц.др Ивана Симић Вукомановић.
У оквиру кампање Института за јавно здравље Крагујевац „Не дозволи да ти срце пати због њега„ једна од најављених активности биће мерење концентрације натријумхлорида у оброцима колективне исхране, односно у предшколским установама јер натријумхлорид представља један од основних фактора ризика за повишен крвни притисак.Одређене здравствено васпитне активности спроводиће се и за радно активно становништво, па је тако планирана посета предузећима Трнава промет, ЈКП Шумадија и Графо стил.
Члан Градског већа за здравствену и социјалну заштиту, др Гордана Дамњановић истакла је да је од 2000. године фокус на превенцији кардиоваскуларних болести као водећем узроку смртности како у свету, тако и код нас. Управо такав је Програм превенције кардиоваскуларних болести који град подржава и спроводи заједно са Институтом за јавно здравље и бројним здравственим установама.
Фокус нам је на неколико фактора ризика чијом се превенцијом може умањити штетност односно ризик обољевања од кардиоваскуларних болести. У Европи је од 2008. године обавеза националних програма умањење коришћења соли у исхрани. Неколико фактора ризика се могу превенирати, а то је свакако унос соли који доводи до хипертензије, прекомерна телесна тежина, физичка неактивност и пушење каже др Дамњановић.