Смањење аерозагађења коришћењем климатски одрживих средстава јавног превоза и успостављања зоне ниске емисије у Крагујевцу, тема је о којој су на радионици у ЈП Урбанизам разговарали експерти из Немачке, пратктичари умрежених градова које је основао ГИЗ са представницима Факултета инжењерских наука, Института за јавно здравље, Центра за урбану мобилност, Сталне конференције градова и општина и крагујевачким еколозима, архитектама и урбанистима.
Доминантан извор аерозагађења од 1975. од када се прате ови параметри у Крагујевцу током целе године је саобраћај а у зимском периоду градска енергана која ради на угаљ и 25% домаћинства која се такође греју на угаљ и дрва. Али није само грејање проблем, каже Драган Маринковић, шеф Службе за заштиту животне средине. Мерење суспендованих честица, показало је да велики проблем загађења ваздуха током целе године представља саобраћај. Кроз шири центар Крагујевца одвија се транзитни саобраћај, који ће једним делом бити решен Северном обилазницом, а додатни проблем је велики број возила а релативно узане улице, због чега долази до преоптерећења у саобраћају, а самим тим и повећаног аерозагађења, објашњава Маринковић.
Хаген град у Немачкој, по броју становника и топографском положају као битном фактору аерозагађења са увалама у којима се највећим делом одвија саобраћај окружен узвишењима, веома је сличан Крагујевцу. Здравију средину свом становништву обезбеђују јачањем јавног градског превоза, увођењем система заједничке вожње возилима и коришћењем бицикала, нарочито данас када су доступни и електрични бицикли који олакшавају коришћење и смањују напор на узбрдицама, пренео је искуства учесницима радионице dr Ralf-Rainer Braun, начелник одељења за животну средину из Хагена.
И град Хајделберг улаже велике напоре да стимулише систем електровозила, електромобилности и пешачења у чему имају подршку Савезне владе Немачке, а имајући у виду да већину становништва чине студенти који пешаче, улажу додатне напоре да мотивишу окружење и све оне који у Хајделберг долазе колима, казао је Alexander Thewalt, начелник одељења за саобраћај овог немачког града.
Учеснике радног скупа у име града Крагујевца поздравио је Зоран Прокић, члан Градског већа за заштиту и унапређење животне средине, који је овом приликом рекао да ће град Крагујевац наставити да ради на заштити и унапређењу животне средине, и изразио наду да ће уколико могућности то дозволе у наредним годинама улагати још већа средства у овај осетљиви део привреде.
Имамо прилику да у погледу заштите животне средине, саобраћаја, планирања и урбанистичких решења применимо најновије трендове у свету, односно видимо како и на који начин наш град може да повећава урбане и јавне просторе намењене грађанима а не аутомобилима, казао је Драган Дунчић, директор ЈП „Дирекција за урбанизам“. У томе нам је, додао је потребно потпуно разумевање и нас креатора и предлагача тих решења и политика које град води, било да је реч о политици заштите животне средине, регулације саобраћаја или казненој политици.