Крагујевчани почињу са рециклажом батерија и сијалица

 Потрошене батерије и сијалице у Крагујевцу више не морају да завршавају у комуналном отпаду, јер ће посуде за сакупљање овог опасног отпада од данас бити доступне на чак седам локација у граду, најављено је на конференцији поводом почетка реализације пројекта „Повећање стопе рециклажа батерија и сијалица“ која је одржана данас у згради Градске управе.

Иницијативу су у сарадњи са Градском управом Крагујевца, покренули НАЛЕД и партнери из рециклажне индустрије, уз финансијску подршку Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, како би се спречило даље ширење опасних материја на депонијама и загађивање земљишта и вода.

Говорећи о значају пројекта за град Крагујевац, Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине  је нагласио да је граду Крагујевцу очување животне средине међу највишим приоритетима.

Крагујевац је међу првим градовима у Србији добио 150 контејнера за одлагање стаклене амбалаже у оквиру пројекта ”Управљање стакленом амбалажом на западном Балкану“ у оквиру кога смо добили 120 стаклених звона са циљем да повећамо стопу рециклаже у Крагујевцу. Први резултати говоре да смо за 20% повећали стопу рециклаже стакла. Данас, крећемо у одлучну иницијативу да смањимо и количину опасног отпада и омогућимо грађанима ефикасан и лак метод којим могу да рециклирају истрошене батерије и сијалице. Позивам све грађане да одговорно рециклирају - казао је Стефан Никезић.

Он је додао да грађани могу да пронађу посуде у згради Градске управе, на у ЈКП „Водовод и канализација“, на наплатним местима ЈСП „Крагујевац“ у насељима Станово, Пивара, Аеродром, Ердоглија и Дом самоуправљача и Градској пореској управи.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Србији се годишње рециклира између 70 и 100 тона сијалица, што је мање од 10% укупне количине увезених сијалица. Када су у питању батерије, процена је да сваки грађанин годишње искористи килограм батерија, док је прошле године на рециклажу у Немачку извезено тек мало више од 17 тона отпадних батерија.

„Један од главних циљева пројекта јесте да се повећа количина сакупљених батерија и сијалица за 20% и на бази прикупљених информација планира даљи развој сакупљачке мреже за ове токове отпада, уз обезбеђивање подстицајних средстава  за извоз батерија на даљи третман и рециклажу. Постројења за рециклажу батерија су неисплатива за мала тржишта, због чега морамо наставити да радимо на извозу овог отпада, али с обзиром на његову цену, без одређене државне помоћи, највероватније је да ће и он даље у највећој мери завршавати на оближњим депонијама“, изјавила је Сања Кнежевић Митровић, координаторка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

Санела Вељковски Мандић, менаџерка пројеката у ГИЗ-у, истакла је да се овај пројекат спроводи у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором који финансира Немачко савезно министарство за економску сарадњу и развој. Овакви пројекти дају значајан допринос напорима Србије да своје развојне политике усклади са захтевима за придруживање ЕУ, нарочито након отварања последњег кластера, у коме се налази и кључно Поглавље 27“- изјавила је Санела Вељковски.

На конференцији су говорили и Никола Егић, директор Рециклажног центра „Божић и синови“ и Марија Пивневи, директорка компаније „Е-рециклажа“.