Савет мреже установа културе у Крагујевцу данас је са чланом Градског већа за културу Миљаном Бјелетићем одржао састанак, на коме су анализирани резултати постигнути у овој и у складу са њима разматрани планови и програми за наредну годину.
Главна тема данашњег састанака била је посета културним садржајима у организацији установа културе. Имајући у виду да имамо пораст броја посетилаца и пораст програма у односу на претходну годину, што и није било тако тешко због пандемије корона вируса, имамо разлога да будемо задовољни јер је значајан искорак направљен у односу на 2019. која је до сада била најуспешнија по броју одржаних и реализованих програма и по броју посетилаца, казао је Бјелетић. На том пољу деловања направили смо снажан и видљив искорак, због чега у наредну 2023. годину улазимо с оптимизмом. Овакав резултат је показатељ решености да смо у циљу реализације што бољих културних садржаја посвећени свом раду и одраз су нашег поимања о важности унапређења културне сцене града Крагујевца. Видљив број посетилаца бележи Дом омладине, Историјски архив, Народни музеј Шумадије и друге, због чега имамо разлога да будемо задовољни и то су показали извештаји свих установа културе.
Постигнути квантитет и континуитет програма нам говори да смо достигли такав ниво да не морамо у будућности да размишљамо о томе да ли их имамо или немамо. Читајући различите стратешке документе из претходних година увиђали смо да је култура негде у запећку, да је на раскрсници, да се не улаже. Данас имамо шта да понудимо и у наредном периоду бићемо посвећени реализацији квалитетнијих садржаја који ће задовољити потребе различитих циљних група, а план за 2023. годину подразумева реализацију сасвим нових програма при установама културе, најавио је Бјелетић.
Дом омладине је ове године по недавно објављеним резултатима истраживања први по броју посећености програма који организују, а од многобројних музичких и уметничких програма, Небојша Јаковљевић, в.д. директора издвојио је музички догађај „Flash Mob“ који је на Тргу испред Прве крагујевачке гимназије окупиo преко 300 музичара и грађана Крагујевца a који су заједно извели песму Даире од Смака.
Историјски архив Шумадије се ове године знатно отворио за рад са младима, децом и омладином. Поносни су на велики број одржаних радионица и успостављеној сарадњи са вртићима, основним и средњим школама, а најпоноснији на изложбу „Србије и Црне Горе у Оријенталној збирци Историјског архива Шумадије“ која ће, уверена је Сања Живковић, в.д. директорка ове установе, изаћи из оквира Србије.
Књажевско-српски театар је ове године повећао продају и посету за око 40 посто што нам је дало простора да размишљамо како да унапредимо програм за наредну годину. Због тога смо решили, истиче Младен Кнежевић в.д. директора да 2023. године дамо шансу и младим редитељима, због чега се нада добром програму и успешној години.
За Народни музеј Шумадије 2022. година била је једна од најуспешнијих. Објављена је монографија о 70 година рада овог музеја, после четврт века у Амиџином конаку отворена је стална мултимедијална поставка, затим стална поставка у кући Светозара Марковића, а као круна је специјална награда Галерији Николе Коке Јанковића „Жива“ Форума словенске културе за тимску ефикасност, подсећа Милош Јуришић в.д. директора. Ове године народни музеј Шумадија покренуо је и иницијативу коју је град Крагујевац као оснивач усвојио, да 2023. година буде јубиларна година посвећена кнезу Михаилу и обележавању 200 година од његовог рођења.