У оквиру програма „Унапређење положаја жена на селу“ данас је одржана конференција за новинаре на којој су поред осталог саопштени резултати истраживања о структури женске сеоске популације на територији града Крагујевца, њиховој запошљивости, правном статусу власништва над пољопривредним газдинствима и друго. Овај програм, чији је циљ допринос повећању запошљивости и унапређењу положаја жена из руралних средина а на принципима родне равноправности и антидискриминације, реализује Удружење „Путоказ Крагујевац“ уз подршку града Крагујевца.
Крагујевац је први град који је захваљујући сарадњи са радним групама из цивилног сектора које су учествовале у изради локалног акционог плана уврстио иницијативу Удружења „Путоказ Крагујевац“ којом су теже запошљиве категорија жена 45+ ушле и у националну стратегију због чега су нам о њима неопходни подаци из сеоских средина, рекла је др Гордана Дамњановић, чланица Комисије Привременог органа града Крагујевца. Резултати ових истраживања биће нам темељ за следећи круг стратешког планирања, пројектне активности цивилног сектора и рад фокус група жена са сеоског подручја које су расположене за едукацију и подршку а нису довољно информисане о свим програмима и могућностима које пружа Град и Национална служба за запошљавање. У наредној години ћемо радити на побољшању информисаности, излазити на терен и успоставити бољу сарадњу са месним заједницама у којима је најмањи проценат жена, истакла је др Дамњановић и нагласила да морамо активирати жене, стећи њихово поверење јер је преко половине незапослених жена старије од 49 година.
Када је у питању профил сеоских жена, истраживањем је уочено благо одступање када је реч о регистрованим пољопривредним газдинствима где је нешто већи проценат жена носилац газдинства а то је 24%, рекла је Оливера Николић, менаџерка Удружења „Путоказ Крагујевац“. Оно што није охрабрујуће је да огроман број жена 82% не зна за програме подршке женама пољопривредницама и свега 3% испитиваних жена до сада је користило неку подршку или субвенцију. Охрабрујући податак је да је половина испитаница исказала интересовање да учествују у обукама за економско оснаживање, наступ на тржишту, савремене комунакционе технологије, писање бизнис планова и сл. али је мањи проценат заинтересованих да саме покрену посао на селу. Оне кроз Удружење виде могућност да искажу своје идеје, да их реализују и тиме превазиђу неке од својих страхова и недоумица, закључила је Николић.
