Поводом пола века од смрти једног од наших највећих уметника, Петра Лубарде, Музеј 21. октобар позива све грађане да бесплатно обиђу легат, циклус слика „Крагујевац 1941“ као и сталну музејску поставку. Посетиоци ће и током празника, Дана државности, 15. и 16. фебруара имати могућност да бесплатно обиђу Музеј „21. октобар“. Сретење је датум када Музеј обележава своју годишњицу будући да је отворен на тај дан 1976. године.
У вредној уметничкој збирци Музеја „21. октобар“ посебно место припада изузетном делу Петра Лубарде, циклусу слика ''Крагујевац 1941'', који је поклон великог уметника Спомен-парку. Лубарда је уз циклус 1969. године, оставио и тестамент са јединим захтевом - да дела никада не напуштају град. Од отварања Музеја 1976. године, збирка од 27 слика насталих између 1966. и 1968. године, различитих формата, део су сталне поставке, поручују из Музеја. Лубарда је овим циклусом посебно нагласио идеју о драми и трагедији, али и несаломивости живота упркос смрти и разарању. Јасним асоцијацијама и симболима неосетно преклапа две трагедије рата, личну - сопствена тешка искуства из логора Кремс и колективну, стрељање више хиљада цивила Крагујевца и истовремено обе подиже на безвремене слојеве. По њему „Свака трагедија је људска и нема локално обележје”. Лајтмотив циклуса били су Његошеви стихови из „Горског вјенца”: „На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење.” Особеност дела је што свака од 27 мањих слика представља неку врсту скице и припреме за велико платно '' Доста крви, доста убијања'', а истовремено већина њих се могу посматрати и као заокружена, целовита дела које шаљу снажне поруке.
Петар Лубарда је рођен 27. јула 1907. године у малом, каменитом селу Љуботињу, близу Цетиња. Био је један од ретких стваралаца са овог поднебља који је стекао интернационалну славу. Говорио је: „И, тек онда када један умјетник успије да постане општи прилог у развоју умјетности, онда је он de facto и националан.“ Уметничку школу у Београду уписује 1925. године. У Паризу је боравио од 1926. до 1932. године и од 1938. до 1940. године. У међуратном периоду излагао, поред Париза, у Риму, Београду и Хагу. Рат проводи у заробљеништву у логору Шталаг 17б у Кремсу, Аустрија. Од 1947. до 1950. године борави на Цетињу, а од 1950. године до смрти живи и ради у Београду. У мају 1951. године приређује самосталну изложбу у галерији УЛУС-а која је била прекретница у целокупној послератној уметности код нас.
Петар Лубарда добитник је бројних награда и признања: Grand prix на I интернационалној изложби у Паризу (1937.), I награда на Интернационалној изложби у Хагу (1939.), Grand prix на Бијеналу у Сао Паоулу (1953.), I награда на III бијеналу у Токију (1955.), годишњу Гугенхајмову награду (1956.), награду Уметничког удружења ''Рабиндранат Тагора'', Калкута (1970.), Хердерова
награда (1973). Током педесетих и шездесетих година 20. века излагао је у најпрестижнијим галеријама света.
Био је редовни члан САНУ.
Преминуо је 13. фебруара 1974. године у Београду.
