Значај и предности социјалног предузетништва била је тема друштвеног дијалога који је у Крагујевцу организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Социјално предузетништва је у Србији нов концепт друштвено одговорног пословања чији је циљ да оснажи друштвену интеграцију и поспеши укљученост на тржиште рада теже запошљивих категорија становништва а то су и старија лица, особе са инвалидитетом, особе са сметњама у развоју, припадници етничких заједница, рекао је министар Томислав Жигманов, који је отворио друштвени дијалог. Циљ предузећа са таквим пословним концептом, није остваривање профита већ омогућавање овим структурама људи да се укључе у друштвени живот, обезбеде себи приходе за живот и осећају се друштвено корисним, објаснио је он истакавши да су број и врста изазова са којим се суочавамо велики и о њима треба разговарати али и чути примере добре праксе. Један од тих примера је, навео је министар Жигманов и предузећа „Раданска ружа“ из Лебана, које запошљава преко 20 углавном жена, међу којима су жртве породичног насиља, особе са инвалидитетом, жене из руралних подручја, чији се брендирани производи данас налазе на тржишту Европске уније.

Министар без портфеља задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности, Усаме Зукорлић који је такође присуствовао друштвеном дијалогу у Крагујевцу је рекао да Република Србија ради на унапређењу људских права и могућности у развоју предузетништва и стандарда у области социјалне политике на свим пољима. У области социјалног предузетништва су потребне одређене реформе да би се направиле олакшице предузећима како би могла да остварују више успеха. Што више будемо имали компанија и фирми које развијају своју политику у области социјалног предузетништва, то ће допринети и друштвеној стабилности, јер су укључивање маргинализованих група као и пропорционална заступљеност етничких заједница повезани и са друштвеном стабилношћу, рекао је Зукорлић.

Иако је Закон о социјалном предузетништву изузетно добар и дефинише о којим је правним субјектима реч, очекује се и доношење подзаконских аката, стратегије и локални акциони план. У нашој земљи је регистровано јако мали број социјалних предузећа, а сматра се да има до 500 предузећа која послују по моделу социјалног предузетништва, рекла је др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствеу и социјалну заштиту, родну равноправност и људска и мањинска права. Несигурност изазива, додала је она, недефинисан ратни статус, нарочито када су у питању особе са инвалидитетом или особе са менталним потешкоћама које су лишене пословне способности, као и финансирање социјалних предузећа и непознанице које се односе на пореске олакшица. Социјална предузећа за циљ имају друштвену корист, економски развој али у центар стављају добробит човека и читаве заједнице. Модел социјалног предузетништва је као појам релативно нов у нашој земљи, а Европска унија га итекако познаје, и због тога је неопходно да радимо на његовом развоју и унапређењу, поручила је Дамњановић.

Институционалну подршку друштвеном дијалогу на тему социјалног предузетништва дала је и Локални омбудсман града Крагујевца Јелена Миливојевић, која је изразила спремност да помогне како у домену заштите људских и мањинских права тако и у погледу свих препорука, мишљења и одлука које доноси у својим поступцима.

На друштвеном дијалогу учествовали су представници удружења, установа које пружају услуге социјалне заштите, Привредне коморе Србије а један од учесника био је представник Смарт колектива, организације која се већ дуги низ година бави подршком социјалним предузећима, Невен Мариновић. Он је оценио да је добар тренутак за разговоре на ову тему, имајући у виду европски акциони план за подршку социјалној економији и добар законодавни оквир који имамо. Кроз овакву врста дијалога подстичемо важност социјалних предузећа која доприносе и екононмском расту и социјалној инклузији, и прилика су да уочимо где су пепреке и проблеми, на који начин да их превазиђемо, како би социјална предузећа у Србији постала озбиљнији сектор привреде.