Данашњи датум нас враћа у период од пре 26 година када је, под изговором милосрђа, извршена агресија на тадашњу Савезну Републику Југославију, казала је др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, која је у име Града Крагујевца положила венац крај Споменика „Успење“ где је, у организацији Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Крагујевац обележена 26. годишњица почетка НАТО бомбардовања.
Ово парче Балкана, истакла је она, одувек је било на ветрометини различитих утицаја, али у новијој историји је незабележено да се једна суверена земља доведе до бомбардовања под плаштом спречавања хуманитарне катастрофе. Наш слободарски град, као и сваке године, данас читавом свету шаље поруку мира и слоге, поручила је Дамњановић, да се оваква страдања више нигде не понове.
Крај Споменика „Успење“ пошту суграђанима страдалим током НАТО агресије и оружаних сукоба од 1990. до 1999. године на простору бивше Југославије су одали и венце положили и представници Војске Србије, крагујевачког и републичког Удружења РВИППБ, ГО СУБНОР, Удружења РМВИ, ветерана војне полиције и породица погинулих.
Током 78 дана бомбардовања колико је оно трајало у нашој земљи, сигнал ваздушне опасности у Крагујевцу се огласио 218 пута. Град и најближа околина су били изложени непосредним дејствима 20 пута, а први пројектили пали су 24. марта око 20:35 часова, када је погођена касарна „Милан Благојевић“.
Највеће страдање Крагујевац је претрпео 9. и 12. априла када су у Заводу „Црвена застава“ разорени погони Фабрике аутомобила, Енергетике, део Застава камиона, Ковачнице, Лакирнице, зграда ЕРЦ – а и Алатница, 15. априла када је погођена касарна "Радомир Путник" и касарна у Дивостину и 8. маја када је бомба погодила пошту у насељу Аеродром.
Под ваздушном опасношћу грађани Крагујевца су укупно били 40 дана, 6 сати и 33 минута. У самом граду није било цивилних жртава, али је страдало 42 Крагујевчанина који су у том периоду били на војним положајима.
