У циљу унапређења система бесплатне правне помоћи и јачања механизама заштите жртава трговине људима, у Крагујевцу је одржан округли сто који је окупио представнике ресорних министарстава, републичких и градских инстутуција, адвокатских канцеларија, организација цивилног друштва. Посебан акценат скупа стављен је на превенцију и рану идентификацију жртава и обезбеђивање адекватне правне и социјалне помоћи категоријама становништва које су у највећем ризику.
Град Крагујевац континуирано ради на јачању капацитета свих учесника у систему подршке, препознајући значај институционалног повезивања у овој борби, рекла је др Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права. Она је истакла да је правним оквиром предвиђен систем бесплатне правне помоћи и Тим за борбу против трговине људима. Поред законске регулативе, темељ за његову надоградњу биле су препоруке експертске групе Савета Европе ГРЕТА из 2023. године. Жртве трговине људима препознате су као категорија у приоритетној потреби за бесплатном правном помоћи. Ради стабилности система, Град на годишњем нивоу из буџета опредељује око 500 хиљада динара, а помоћ је социјално угроженим грађанима и жртвама доступна у пуном обиму уз једноставно попуњавање обрасца, објаснила је др Дамњановић.
Ненад Симић, национални координатор и руководилац Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима МУП-а РС, навео је Крагујевац као пример добре праксе, посебно у подизању свести грађана у овој области. Он је објаснио да је систем бесплатне правне помоћи предвиђен Акционим планом Републике Србије и да представља део ширих реформских процеса. Нови Закон у области борбе против трговине људима, први у региону, предвиђа системско решавање кроз сарадњу државних органа и невладиног сектора. Закон је добио ''зелено светло'' Европске комисије и очекујемо његово усвајање у Скупштини РС. Овај акт испуњава међународне стандарде заштите жртава и помоћи у социјалном аспекту, нагласио је Симић. Он је упозорио на приметан пораст радне и сексуалне експлоатације, просјачење, принуда на извршење кривичних дела а да су најризичније категорије жене и деца, особе са интелектуалним тешкоћама као и ромска популација. У 2025. години идентификоване су 74 жртве трговине људима, а више од 30 извршилаца кривичог дела је процесуирано. Захваљујући спроведеним реформама, Србија је након три године склоњена са листе за посматрање и враћена у „Ранг 2“ земаља према извештају Стејт департмента, подсетио је Симић.
Округли сто организују Савет Европе, у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facilityза Западни Балкан и Турску“ и пројекта “Јачање борбе против трговине људима у Србији”, и Канцеларије за координацију активности борбе против трговине људима Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
