Велики школски час – Нисам крив што сам жив

У Спомен парку Шумарице, крај Споменика стрељаним ђацима и професорима одржана је још једна јединствена антиратна манифестација Велики школски час, у знак сећања на страдање цивила 21. октобра 1941. године у Крагујевцу.

Венце су положили ђаци и директорка Прве крагујевачке гимназије, министар без портфеља Славица Ђукић - Дејановић у име Владе Србије, градоначелник Крагујевца Радомир Николић, затим представници дипломатског кора -  амбасадор Немачке Томас Шиб, Палестине Мохамед Набхан, Словачке Дагмар Репчекова, Израела Алона Фишер Кам, Белорусије Валериј Бриљов, делегације градова пријатеља и побратима, представници Шумадијског управног округа, Универзитета.

У оквируВеликог школског часа изведена је драма “Нисам крив што сам жив“, аутора Ђорђа Милосављевића. Троделни драмски текст постављен у три времена са декадним размацима (1941, 1991. и  2001. година) спаја животна искуства људи који су преживели шумарички погром и искуства младих који су о том страшном догађају слушали овде у Шумарицама.

Великом школском часу претходио је молебан који је служио епископ шумадијски Јован уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Велики школски час је и ове године послао поруку мира, да се више никада не понови трагедија каква се догодила 21. октобра 1941. године у Крагујевцу, поручила је министарка Славица Ђукић - Дејановић и додала да су највећа вредност Великог школског часа, који има и уметничку ноту,  деца и Крагујевчани који га чине масовним часом.

И овог октобра, сећајући се великог страдња и свих невиних жртава, чија је једина кривица што су тог дана били живи, послали смо из Шумарица снажну и јасну антиратну поруку, да су свету потребни мир и слобода, да људи живе, стварају и да се радују, казао је Мирослав Петрашиновић председник Скупштине града Крагујевца.

Иначе, у Србији се 21. октобар  обележава као Дан сећања на жртве у Другом светском рату. Тог дана 1941. године немачки окупатори су, као одмазду за погибију десет својих војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пешадијског пука Вермахта, стрељали бизу 3.000 становника Крагујевца и околних места, међу којима и 300 ученика, као и 15 дечака - чистача обуће. Најмлађе дете имало је 11 година.