Донете важне одлуке за даљи развој Крагујевца

Одборници Скупштине града Крагујевца су на данашњем 20. редовном заседању из области урбанистичког планирања усвојили и Планове детаљне регулације:, “Институт за стрна жита - Радна зона ФЕНИКС“, “Дела насеља Драгобраћа - потес Слана бара“ и “Улица Црвеног крста - насеље Бубањ“.

Држава је одлучила да у Крагујевцу прави recovery Data центар - државни бацк-уп. Ми се налазимо на тектонској плочи другачијој у односу на Београд и у географском смо центру Србије, што Крагујевац чини идеалним да овде буду смештене копије података, рекао је градоначелник Радомир Николић, образлажући ПДР “Институт за стрна жита - Радна зона ФЕНИКС“. За ову инвестицију вредну више од 40 милиона евра, држава је имајући у виду светске стандарде од нас захтевала локацију која је 800 м удаљена од железничке пруге, 1500 м од наменске индустрије, 400 м од депоније, бензинских станица,  главних магистралних путева. Она се налази у самом срцу Радне зоне ФЕНИКС због чега је закључком Владе РС проглашена парцелом на којој ће бити изграђен државни Дата центар.

Доношење овог плана ће нам омогућити да је дефинишемо парцелом јавне намене и извршимо експропријацију 20 ари имовине физичких лица на великој градској парцели од 32 ха, појаснио је Николић и изразио очекивање да ће препознатљивост Крагујевца кроз Дата центар омогућити реализацију озбиљних инвестиција ИТ индустрије.

План деталње регулације “Улица Даничићева, Позоришна до ул. Кнеза Михаила“ дефинише  први прстен око Центра града, од Хале Језеро до Медицинске школе, поред Озона до раскрснице са Даничићевом испод Ипсилона, затим низ Даничићеву до амбуланте 5, преко Бензинске пумпе кроз Позоришну улицу и рубом касарне сече улицу Кнеза Милоша. Кроз дворишта Дома и Клуба Војске, избија на Лепеницу у близини Градске пијаце и низ Лепенички булевар поново до Хале Језеро. Све ове улице би требало да буду у четири траке како би се направио прстен око центра града, каже Николић што ће у многоме растеретити саобраћај у граду.

Ради изградње станова за припаднике снага безбедности, за које се у Крагујевцу пријавило 1200 људи, одборници су усвојили и Одлуку о располагању неизграђеним грађевинским земљиштем у јавној својини без накнаде. Изградња како је рекао градоначелник Крагујевца, уколико временски услове дозволе могла би да почне и ове године, а планирано је да се заврши до 2020.

Градска управа Крагујевца урадила је све што је било до нас, а остало је још да држави пренесемо у власништво имовину, како би добили грађевинске дозволе за изградњу станова. Реч је о земљишту на Денином брду испод вртића и цркве. Изградњом станова уредиће се и комунална инфраструктура за почетак у самој зони изградње. После тога имајући у виду да се раде нови водови за кишну и фекалну канализацију, очекујемо да и град Крагујевац из сопствених средстава уреди и околне улице у динамици и складу са финансијским могућностима. Ова одлука је први корак којом се држави преноси комплетна имовина. Земљиште које остане ван зграда, пренеће се граду како би могли да градимо јавне садржаје, паркове, шеталишта, дом здравља, градске канцеларије и све што је неопходно за даљи развој овог насеља, каже Николић. Ово је само један од пројеката које финансира Влада Републике Србије у Крагујевцу, поред Палате правде, Центара изврсности, Научно технолошког парка, станова за младе научнике, комплетне инфраструктуре Радне зоне Собовица у којој се 7. децембра већ отвара прва фабрика, Петровачке магистрале, Дата центра, реконструкције стадиона Чика Дача и Клиничког центра, као и изградње нове енергане за производњу струје из гаса. То је једнан од највећих инфраструктурних пројеката у Србији који ће довести озбиљне инвестиције у Крагујевац. Очекујемо даВлада РС у наредних пет до 10 година у Крагујевац инвестира око пола милијади евра, казао је градоначелник.

Одлуком о прихватању оснивачког удела односно оснивачких права над спортским привредним друштвом ФК Раднички 1923, стичу се услови да држава почне реализацију пројекта реконструкције стадиона Чика Дача. За градски стадион који ће бити изграђен по свим европским стандардима највише четврте категорије, држава ће према речима градоначелника Николића, финансирати израду грађевинског пројекта, а надамо се и прву фазу изградње стадиона, Западне трибине. Вредност почетних улагања у реконструкцију стадиона биће од 10 до 12 милиона евра, а када буде био у потпуности изграђен требало би да прими око 25000 људи.

Иначе, на данашњој седници градског парлеманта шеф Одборничке групе Заједно за Шумадију, Душан Зека Алексић, због пословних обавеза, поднео је оставку на то место.