Деца и интернет - паметно од почетка

Деца интернет почињу да користе пре шесте године, 90 одсто деце дигиталну технологију користи у просеку 80 минута сваког дана, док је свако треће дете изложено некој врсти садржаја са интернета који је за њих узнемирујући, чуло се на панел дискусији која је одржана у Крагујевцу, у оквиру пројекта UNICEF-a “Безбедан интернет за целу породицу“.

У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Ужичким центром за права детета уз подршку комапније Теленор, у Србији се пројекат реализује две године, а Крагујевац је пети град у којем се уз учешће васпитача, учитеља и родитеља на панелима дискутује о базбедности деце на интернету узраста од четири до осам година.

Деца у све млађем узрасту користе интернет а у нашем друштву још не постоји довољно свести, односно знања о томе како да заштитимо децу на интернету. Интернет и могућности које он нуди јесу корисне за децу, али је много важније да знамо начин на који се користи. Због тога циљ овог пројекта у коме учествују васпитачи, учитељи и родитељи је да се развије стимулативно и безбедно коришћење интернета са смањењем он лајн ризика за децу, казао је Петар Антић, консултант UNICEF-a за превенцију насиља и дискриминацију у образовању.

Према истраживањима које је изнела др Добринка Кузмановић, из Института за психологију Филозофског факултета у Београду, свој дигитални уређај има једна четвртина деце од 4-6 година, а свој таблет или мобилни телефон половина деце узраста од 6 до 8 година. Потпуно самостално највише их користе за играње игрица, гледање видео клипова, слушање музике, фотографисање. Веома мали проценат деце инетрнет користи за стицање нових знања и едукативне садржаје. Иако је приступ интернету, загарантовано право свима па тако и деци,  на интернету доминира свега десетак светских језика а 60 посто страница је на енглеском што значи да многа деца не могу да пронађу садржај који су за њих релевантни. Право на приватност и заштиту личних података такође је дискутабилно јер посетом страница остављамо дигиталне трагове, а с обзиром на то да су у готово свим апликацијама присутне рекламе и огласи, деца нису заштићена ни од непримерених садржаја.

Иако интернет има небројено могућности за учење, стицање различитих вештина, проналажење практичних и занимљивих информација, комуникацију, друштвени активизам, за безбедно и конструктивно коришћење интернета код деце неопходна је подршка одраслих и подучавање у оквиру формалног образовања.

Ограничавањем коришћења интернета ограничавају су и могућност за учење, истраживање и стицање дигиталних вештина, због тога стручњаци саветују да родитељи више пажње обрате на то шта деца раде на интернету и на квалитет времена које проводе испред екрана. Уместо на негативне аспекте коришћења дигиталних медија који се односе на то шта деца не смеју да раде и колико је времена дозвољено да проведу на интернету, пажњу треба усмерити на позитивне аспекте и увести план коришћења дигиталних уређаја у складу са индивидуалним карактеристикама детета, његовим интересовањима, развојним и образовним потребама, породичним и културним вредностима.

Имајући у виду да истраживања показују да сваки четврти родитељ не мисли да има довољно знања да пружи адекватну подршку детету у било којој потенцијално опасној ситуацији на интернету, значајну подршку ће у оквиру овог пројекта пружити и дигитална платформа за родитеље деце од четири до осам година, са саветима о безбедном коришћењу која је у изради, и која ће како је најављено на скупу у Крагујевцу, бити доступна следеће године.

Иако је вештина дигиталне писмености једно од основних права деце у дигиталном добу, учесници скупа су подсетили да “време испед екрана&рдqуо; не сме да замени друге активности које доприносе здравом развоју деце, а то су физичке активности, сан, време проведено са члановима породице, игра и дружење са вршњацима без интернета.