Поводом обележавања Међународног дана безбедности на путно-пружним прелазима (15.6.2023.) представници Агенције за безбедност саобраћаја, Управе саобраћајне полиције и Инфраструктуре железнице Србије скрећу пажњу на стање безбедности саобраћаја на местима укрштања путева и пруга и посебан апел упућују учесницима друмског саобраћаја.

Међународни дан безбедност на путно-пружним прелазима обележава се од 2009. године, а ове године под слоганом „Пруге су за возове!“ има задатак да представи ризике до којих доводи небезбедно понашање возача друмских возила, као и пешака приликом преласка преко пруге.  

Смртни случајеви који се догађају на путно-пружним прелазима у нивоу, чине мали проценат (око 1%) свих погинулих на путевима, али велики проценат (око 30%) погинулих у свим железничким незгодама (несрећама), према подацима Европске комисије из 2021. године.

У Републици Србији од 2018. до 2022. године на путно-пружним прелазима се догодило више од 200 саобраћајних незгода у којима је повређено 153 особе, а живот изгубило 33 што чини 1,2% од укупног броја смртно страдалих у саобраћајним незгодама.

Према подацима Инфраструктуре железнице Србије, на територији Републике Србије постоји 2.104 путно пружна прелаза, од чега је скоро петина активних, односно, обезбеђених браницима, полубраницима, полуатоматским начином осигурања или светлосним саобраћајним знаковима, док највећи број путно-пружних прелаза (1.711) има пасиван начин осигурања, односно, обележени су саобраћајним знаковима и троуглом прегледности.

Путно-пружни прелази представљају места са посебним ризиком, првенствено за учеснике у друмском саобраћају, имајући у виду резултате истраживања које је Агенција за безбедност саобраћаја спровела 2018. године у оквиру пројекта „Понашање учесника у друмском саобраћају на путно-пружним прелазима“.

Око 16 % возача признало је да је макар једном прелазило путно-пружни прелаз са спуштеним полубраницима, на небезбедан начин, од тог броја око 90%  су мушког пола, а више од половине су старости од 30 до 55 година. Као најчешћи разлог небезбедног преласка путно-пружног прелаза, испитаници су навели „дуг период до наиласка воза“, „квар на уређају путно-пружног прелаза“ и „нестрпљење“. На путно-пружним прелазима који нису обележени браницима, полубраницима или светлосним знаковима, више од половине испитаника наводи да је најчешћи разлог небезбедног понашања „неблаговремено уочавање путно-пружног прелаза“, док трећина возача на оваквим местима прелази без заустављања, а мањи број чак и без смањења брзине.

Нацртом закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја предвиђене су измене у делу који се односи на начин регулисања саобраћаја на путно-пружним прелазима, односно, предлог је да се за регулисање саобраћаја употребљавају семафори са светлима црвене и жуте боје.

Путно-пружни прелази су места која се тичу и друмског и железничког саобраћаја, па је природно и обавезујуће да наше институције заједно раде како бисмо повећали ниво безбедности на путно-пружним прелазима. То нам је задатак и ми ћемо у наредном периоду наставити да радимо на томе, а једини прихватљив циљ нам је да немамо смртно страдалих особа на путно-пружним прелазима.

Бранко Стаматовић, в.д. директора Агенције за безбедност саобраћаја

„ У претходних пет година на путно-пружним прелазима све смртно страдале особе су били учесници друмског саобраћаја, што је и очекивано када се упореде масе друмских и железничких возила. У једној од најтежих незгода, 2018. године у месту Доње Међурово код Ниша, смртно је страдало 7 лица и сви су се налазили у друмском возилу, односно у аутобусу. Међу смртно страдалима у петогодишњем периоду има и 5 возача двоточкаша.

На настанак неколико саобраћајних незгода утицала је неодговарајућа или недовољно уочљива саобраћајна сигнализација или опрема пута. Међутим, далеко већи утицај је имало небезбедно понашање учесника друмског саобраћаја. Оно што учесници у друмског саобраћају морају да знају, јесте да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1000 м.

Апелујемо на све учеснике друмског саобраћаја да посебну пажњу обрате приликом преласка преко пруге, да поштују прописе и саобраћајну сигнализацију, да се зауставе и буду додатно опрезни, да имају стрпљење и чекају колико је потребно, да у сваком смислу избегавају провлачења и остала небезбедна понашања и да воде рачуна сопственој безбедности, очувању живота и здравља.“

Славиша Лакићевић Начелник Управе саобраћајне полиције

„Сматрамо да је обележавање Међународног дана безбедности на путно-пружним прелазима одлична прилика да се скрене пажња на проблем страдања на путно-пружним прелазима и Управа саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова са великим задовољством подржава ову иницијативу.

Чињеница да су у последњих пет година у саобраћајним незгодама на путно-пружним прелазима погинуле 33, а повређене 153 особе, показује да имамо проблем страдања на овим површинама, где би безбедност учесника и у друмском и железничком саобраћају требало да буде неприкосновена.

Нажалост, незгоде које се догађају на путно-пружним прелазима углавном завршавају најтежим последицама и најчешће су резултат неодговорног понашања возача путничких возила.

Због тога са нестрпљењем очекујемо усвајање Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима и уверени смо да ће овим изменама бити максимално смањени ризици догађања незгода на путно-пружним прелазима.“

Ненад Станисављевић, ПР менаџер Инфраструктуре железнице Србије

„Инфраструктура железнице Србије поново апелује и упозорава да се на путним прелазима поштују прописи и саобраћајна сигнализација, како би се избегле несреће и сачували људски животи. Коришћење путних  прелаза је безбедно све док учесници у саобраћају поштују законе, прописе и саобраћајну сигнализацију.

Нажалост, учесници у друмском саобраћају, често се упуштају у опасне и ризичне радње, возе неодговорно и непажљиво и не воде рачуна о саобраћајној сигнализацији. На српским пругама, према званичним извештајима надлежних државних органа, посматрано у периоду од 2000. године до данас, дакле више од две деценије, само у мање од 1 одсто случајева за несреће на путним прелазима у којима је било настрадалих или повређених одговорна је била железница. У око 99 одсто случајева за удесе и незгоде на путним прелазима у којима је дошло до усмрћивања или повређивања, били су одговорни возачи друмских возила, који не поштују сигнализацију и саобраћајне прописе на путним прелазима. Сличне су статистике када је реч о несрећама на путним прелазима и на пругама свих иностраних железничких управа у оквиру Међународне железничке уније.

Учесници у друмском саобраћају  често не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, предузимају ризична и опасна кретања мимоилазећи бранике и полубранике, не поштују у довољној мери светлосну сигнализацију, те прелазе преко пруге иако је уређај за обезбеђење  саобраћаја већ спуштен. Чести су и случајеви бахатости и самоуверености возача друмских возила.

Улажемо  велике напоре у подизање нивоа безбедности саобраћаја на путним прелазима.

Захваљујући држави, у току је реализација три пројекта који се финансирају од стране међународних финансијских институција. У оквиру тих пројеката безбедност саобраћаја биће унапређена на око 230 путних прелаза у Србији. Али, само уколико грађани воде рачуна о личној безбедности, понашају се савесно и одговорно и поштују прописе, можемо заједно сачувати људске животе и безбедност саобраћаја. Непоштовањем саобраћајних прописа, непажњом и неодговорном вожњом на путним прелазима грађани директно угрожавају сопствени живот, али и безбедност железничког саобраћаја и путнике у возу. Никаква журба, никаква неопрезност или неодговорност не могу бити пречи од живота.“